Ватикански зидови током векова сигурно су чули много потресних тајни, али многи аналитичари рећи ће да је оно што је изговорено за четири дана, колико је трајао скуп о сексуалном злостављању унутар Католичке цркве нешто најпотресније што је могло да се чује у Ватикану у новије време.
Сведочанства људи који су у католичким институцијама сексуално злостављани, али и шокантна признања, као што је изјава кардинала Рајнхарда Маркса да је велики број сведочанстава о злостављањима уништен, а да многа уопште и нису била забележена, оставили су без даха светску јавност.
До сада, случајеви сексуалног злостављања над децом које су чинили свештеници, опатице или чланови верских редова Католичке цркве били су предмет истрага цивилних власти и од осамдесетих година прошлог века, најпре спорадично, а од почетка новог века и масовно, појављивали су се у медијима.
Међутим, у Ватикану се о томе ћутало. Истина, посебна комисија Свете столице радила је између 2001. и 2010. на истрази о случајевима сексуалног злостављања, које је вршило око 3.000 свештеника током педесет година, као и прикривања тих злочина, а папе, почев од Јована Павла Другог, биле су принуђене да осуђују злочине.
Ипак, конференција коју је сазвао папа Фрања нешто је несвакидашње за Католичку цркву и више је подсећала на састанке Комисије за истину и помирење у Јужној Африци након укидања апартхејда него на састанак црквених званичника.
Он се још прошле године обавезао да ће предузети конкретне мере, како за кривично гоњење починитеља, тако и за помоћ жртвама. Папа је сада изложио план од осам тачака, којим жели да искорени педофилију унутар Цркве.
Прве две тачке папиног плана светски медији оцењују као најважније — прва се односи на то да треба заштити децу, а не, зарад наводног интереса институције — прикривати злочин. Друга се односи на признање озбиљности греха и криминалних радњи неких од свештеника.
„Нехуманост овог светски распрострањеног феномена је утолико озбиљнија и скандалознија када се дешава у Цркви јер је у супротности са њеном етиком и моралом. Света особа, одабрана од Бога да води душе до спасења, а која потпадне под своју људску слабост или болест, тако постаје оруђе у рукама Сатане“, рекао је папа.
Папине речи, међутим, нису умириле жртве. Активисти који се баве заштитом жртава католичких свештеника бесно су реаговале јер папа није обећао „нулту толеранцију“ према свештеницима педофилима и онима који њихове злочине прикривају. Папа је у говору којим је састанак о педофилији затворен додуше рекао да Црква неће штедети напоре да злочинци буду приведени правди, али је значајан део говора посветио стављању педофилије у Цркви у општи друштвени контекст.
Према папиним речима, највећи број случајева сексуалног злостављања деце настао је у породицама, а починиоци су били „првенствено родитељи, рођаци, мужеви дечјих невеста и наставници“. Сексуални туризам и порнографија на интернету још више појачавају проблем.
Иако је папа признао да је сексуално злостављање деце унутар Католичке цркве још скандалозније због неспојивости са „моралним ауторитетом и етичким кредибилитетом“ Цркве, он према речима заступника жртава није навео ниједну конкретну меру или акцију коју ће црква предузети како би заштитила жртве.
Ен Барет Дојл, суоснивачица бостонске организације „Бишоп акаунтабилити“, која се бави заштитом жртава сексуалног насиља широм САД, папин говор назвала је „рециклираном реториком“.
„Запањена сам“, рекла је Дојлова за Гардијан. „Папа је поништио мали напредак који је можда постигнут ове недеље. Он је био дефанзиван, говорећи да се злостављање дешава у свим деловима друштва. Иронично и, нажалост, није показао никакву одговорност и транспарентност“.
Око 200 бискупа и кардинала у четири дана трајања скупа могло је да чује потресна сведочења оних које су свештеници злостављали и мучили, као и сведочења о равнодушности коју је католичка хијерархија показивала према њима.
Тако је једна жена из Африке сведочила како је свештеник почео да је силује када је напунила 15 година и да ју је три пута натерао да абортира. Сведочила је и о батинама које је добијала када би одбила секс. Још је теже то што су црквени званичници дискредитовали жртве и заташкавали злодела свештеника, сведочио је један Чилеанац.
Сеп Ротвангл, председник аустријске невладине организације „Платформа жртава свештеничког насиља“ за Спутњик каже да је ватиканска конференција о злостављању фарса.
„Папа се претвара да је црква сада препознала проблем за који смо ми последњих 25 година знали да постоји. Црква покушава да успостави паралелну правду, за који ми сматрамо да се не разликује од мафијашке. Она жели да изгради сопствени правни систем на рачун пореских обвезника. Ми смо окренути држави која од јавних тужилаца мора да тражи да отворе црквене архиве и да починиоце и оне који су их прикривали изведе пред лице правде“, каже Ротвангл.
Циљ организације коју предводи, додаје он, јесте и промена закона тако да случајеви злостављања деце не застаревају. Сада се оптужени позивају на застарелост случајева када изађу пред лице правде.
Према речима верског аналитичара Жељка Ињца, проблем је у томе што се ради о закаснелој реакцији Свете столице. Састанак бискупа и кардинала у Ватикану одржава се након што се о проблему педофилије у католичкој цркви у медијима говори деценијама, чак је и Холивуд правио филмове на ту тему, каже он.
Сада када је за католичку цркву залепљена етикета педофилске организације, тешко је, готово нерешиво, испливати из тог проблема, сматра Ињац.
„Католичка црква ће, ако не реши проблем, а не верујем да ће га лако решити, увек бити препознатљива као организација која је стециште педофила. То није проблем морала или угледа Цркве, то је институционални проблем Kатоличке цркве. Због тога не верујем да овај самит може нешто да измени. Наравно да су жртве незадовољне јер је већина тих свештеника и даље остала у служби, незнатан број је претрпео мање санкције“, каже он.
Ињац, како каже, не верује да папа Фрања може да се избори са масовном педофилијом у редовима Kатоличке цркве јер, прво, штета која је већ учињена за Kатоличку цркву непоправљива је. Друго, времена су таква да педофилија представља озбиљан проблем и масовну појаву у западном друштву.
„Католичка црква мора да уведе много строже законе и прописе, а то опет не одговара тренутном духу времена. И то ће, опет, наићи на реакцију либералних кругова у Kатоличкој цркви, тако да је то неразрешиво и не верујем да ће тај проблем ни папа Фрања нити било који други наредни папа успети да реши. Они ће, наравно, заоштрити однос према таквим појавама у својим редовима, али на тај начин неће решити проблем“, закључује Ињац.