Руски председник Владимир Путин је, у говору Думи, послао необичну поруку, каже Милиновић, коју није приметио нико други осим часописа „Глобал сикјурити“ — то је да ће „авангард“ бити монтиран на „сармат“ уместо на „рубеж“, чиме је грешка у циљању смањена на свега 15 метара.
Кључно је што „сармат“ на 500. километру почиње да избацује 19 хиперсоничних пројектила, каже Милиновић.
Цео пројекат „авангард“ је прошле године, док је био у стању тестирања, био заоденута тајном, додаје он. Основно питање било је како се „авангардом“ управља, с обзиром да „јаше“ на плазми.
Прошле године сумњало се у прецизност „авангарда“, с обзиром да нема управљачке органе. Међутим, постављен на „сармат“, „авангард“ је у могућности да мења курс до 6.000 километара бочно, а висину од највеће до најмање.
Путин је нагласио да је „авангард“ дело младих инжењера, који су, како је рекао, расли заједно са пројектом, каже Милиновић.
„Дакле, у таквом концепту, он Америци отворено прети да ће да им полупа силосе. Међутим, опет почињем да сумњам у његове речи — мислим да ће он то да стави и на ’рубеж‘. Да ће да чува и границу са тиме и да је то претња овима — немојте да се играте по Европи, знате ли да имамо и ’рубеж‘, који има четири ’авангарда?‘“, објашњава Милиновић.
Говорећи о ракети „циркон“, Милиновић наглашава да ову ракету покреће пастасто гориво, које кружи и хлади целу ракету, тако расхлађена ракета улази у реакцију разградње најтежег угљоводоника декалина. Да би задржала потисак, ракета може да лети максималном брзином од 7,6 маха, што су руски инжењери тачно прорачунали, наводи Милиновић.
„Цирконом“ ће бити наоружане руске атомске крстарице „Петар Велики“, „Адмирал Нахимов“ и „Адмирал Лазаров“, као и нуклеарне подморнице класе „јасен“.
„’Циркон‘ има аблативни слој, који око себе ствара исту заштитну плазму као и ’авангард‘. Плазма је створена од аблативног материјала на таквој фреквенцији да потпуно апсорбује радарски сигнал и не види се. И она је, дефакто, због лета у властитој плазми СТЕЛТ“, објашњава Милиновић на који су начин руски инжењери решили питање рањивости „циркона“.
„Циркон“ који погоди циљ уопште не личи на онај који је полетео, додаје он.
„То је све аблирано, али аблативни слој је тако постављен да има посебне спиралне вртлоге који се одвајају на специјалан начин, тако да униште фреквенцију радарског осматрања. Руси су направили чудо. Нисам физичар и не смем да се пуно упетљам у питање фреквенце плазме, али колеге су ми рекле, када сам их питао можемо ли да направимо плазму која апсорбује радарски сигнал, да има простор за то. Зна се како се то ради“, наводи Милиновић.
„Циркон“ и „авангард“ су, према Милиновићевим речима, ремек-дела, поклони руском народу, јер су тако конципирана да ће проћи најмање 15 година док друге силе буду достигле ту технологију.
Премда се у САД врше опсежна истраживања, Американци касне са оперативном употребом плазме. Милиновић америчко кашњење објашњава тиме да је руска војска, како каже, командант истраживања, док је америчка војска купац од разних приватних истраживачких компанија.
Иако ће се оперативне способности руске морнарице знатно побољшати када бродови и подморнице буду наоружани „цирконом“, морнарица ипак неће постати носилац руске борбене моћи, сматра Милиновић. Руска војска се, према његовом мишљењу, никада неће одрећи од свог копненог ракетног корпуса.
Америка је увидела да су Руси постали апсолутни господари на копну — што се тиче гађања, нико не може да побегне од онога што Руси могу да испале, каже Милиновић. Међутим, САД се окреће космосу као пољу у коме ће развијати ново оружје.
Изјава америчког председника Доналда Трампа, дата пре годину дана, да се Америке не тичу хиперсонични пројектили и да ова земља циља на Марс, значила је, према Милиновићевим речима, излазак америчке војске у космос. У јулу прошле године Трамп је изјавио да ће формирати космичке снаге, а космос као поље америчке војне моћи појављује се у свим стратешким документима усвојеним у Трамповом мандату.
Непознаница је шта Америка намерава да уради, с обзиром да ниједан досадашњи систем антиракетне одбране није примењив у свемиру. Оно што Милиновић прогнозира је, како каже, сасвим нова теорија безбедности.
Милиновић цитира речи Лауре Грего, председнице америчког удружења физичара, према чијим је речима гађање из космоса веома тежак задатак.
Прва тешкоћа је исувише кратко време за које треба наћи непријатељску ракету, нациљати је и погодити је — ракети је потребно између 3,5 и 4,5 минута да погоди циљ, а то из свемира није могуће.
Друго, да би Америка пратила целу територију Земље из свемира, потребно јој је минимум око 1600 сателита. Такав пројекат коштао би 283 милијарде долара, наводи Милиновић.