„Агрокор“ се гаси. Каква је судбина српског дела компаније

Три „Агрокорове“ фирме из Србије ће се, највероватније, због доброг пословања наћи у новој „Фортеновој групи“, која ће заменити „Агрокор“, али тешко да ће нешто бити од спекулација да би за кратко време могли да их купе познати српски тајкуни.
Sputnik

Неће то бити никакава првоаприлска шала. „Агрокор“ ће од 1. априла дефинитивно отићи у историју јер управо с тим датумом почиње примена нагодбе коју су повериоци презадуженог хрватског концерна постигли још средином прошле године.

Ванредна управа је саопштила да ће ново име реорганизоване компаније бити „Фортенова група“, која је одмах колоквијално прозвана Новом групом и у њу ће одмах ући 32 солвентне компаније у Хрватској, од укупно 159 које у тој држави делују у саставу „Агрокор групе“.

Кроз имплементацију нагодбе прво ће проћи 77 компанија под ванредном управом, од којих ће 45 несолвентних бити пренето на компаније које настављају са радом у тој Новој групи. Истовремено, у старим, неодрживим друштвима почеће процес припајања њихове имовине и потом „завршен поступак ванредне управе, а ’Агрокор‘ ће бити брисан из Судског регистра“.

Оно што је за овдашњу јавност посебно значајно је то што ће „82 компаније које су изван Хрватске и које нису у поступку ванредне управе, на Нову групу бити пренете у складу са законима меродавних јурисдикција“.

Ново име за „Агрокор“: Шта се још мења у пословању концерна?

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, који је од самог почетка пратио кризу у „Агрокору“, за Спутњик је објаснио како би, с обзиром на саопштење ванредне управе, требало да тече реорганизација компаније.

Он је, пре свега, оценио да је то логичан епилог онога што се дешавало у протеклих годину дана и да су се потврдила предвиђања да „Агрокор“ не може да опстане у стању у коме је био. Имплементација нагодбе, како каже, практично значи да ће бити спасен најбољи део „Агрокора“. 

Савић прецизира да ће осим Нове групе у којој ће бити солвентне компаније и њима припојен део несолвентних, оне друге које немају изгледа да опстану отићи у класичан стечај.

„Они ће се припојити ’Агрокору д.д‘ и они ће  бити предмет законске процедуре, што значи да ће њихова имовина бити продата и намирени повериоци у сразмери према потраживањима која имају у тим компанијама. После неког времена тај ’Агрокор д.д‘ ће бити брисан из судског регистра, чиме ће бити стављена тачка на оне компаније које су у лошем стању“, указује Савић.

Мада напомиње да није одређено речено каква је судбина предузећа из Србије, осим да ће са сваким од њих бити склопљен нови уговор, саговорник Спутњика ипак сматра да она није тако неизвесна.

„Оно што је најинтересантније за нас је каква је судбина предузећа из Србије. Наравно, они ће бити део имовине, још јесу и биће и у наредном периоду,  рекао бих, део ове нове групе која ће бити формирана од здравијег дела. Пошто су ова три наша предузећа солвентна, односно задовољавају те критеријуме, верујем да ће сва три бити сврстана у ову новоформирану групу која представља такозвани нови ’Агрокор‘“,  каже професор Економског факултета.

На питање шта за наше фирме значи одредница да ће предузећа ван Хрватске које нису у поступку ванредне управе бити пренета у Нову групу у складу са законима меродавних јурисдикција, Савић каже да то свакако значи да ће се поштовати право власништва.

Ко блефира, a ко подиже улог у случају „Агрокор“

„Хрватска компанија је власник ових предузећа и ту, у принципу, Србија и наш правни системе не могу нешто посебно, нити ја мислим да треба нешто посебно да ураде из простог разлога што су та предузећа приватизована и у правном смислу припадају ’Агрокору‘ у каквом год стању био и како год се звао. Само је питање колико ће тај процес трајати, а нема никакве дилеме да ће она наставити да раде“, указује овај економиста.

Он каже да је убеђен да за ова наша три предузећа, „Меркатор”, који обједињује „Идеју“, „Роду“ и „Меркаторове“ трговине, као и фабрике  „Дијамант“ и „Фриком“, које запошљавају више од 9.000 људи, неће бити апсолутно никаквих проблема и да ће оне у складу са правном процедуром бити пренете односно припојене тој Новој групи. Реч је, како објашњава, о солвентним предузећима која  добро функционишу и сада је само ствар правне процедуре.

„Дакле, ништа спектакуларно. Старо предузеће се гаси и морају се правити нови правни уговори где ће ново предузеће, Нова група, наследити имовину и капитал старог“, указује саговорник Спутњика.

Савић, међутим, не верује да ће три-четири месеца бити довољна за тај посао, како је то најавила ванредна управа, јер је ван Хрватске укупно више предузећа него што их је у Хрватској и нису сва у истој позицији и ту, како објашњава, опет треба направити неку тријажу.

На питање како види спекулације које је љубљанско „Дело“ објавило пре десетак дана, према којима су српски бизнисмени Мирослав Мишковић, Миодраг Костић и Родољуб Драшковић најозбиљнији кандидати за куповину појединих „Агрокорових“ компанија у Србији, Савић каже да у овом тренутку то не види као могуће решење.

„Ја не верујем у ту солуцију зато што ова нагодба у ствари значи да ће да преживи онај бољи део „Агрокора“, тако да би повериоци који би сада продали имовину ’Агрокора‘, могли да очекују да назад добију само мањи део потраживања. Ја сам разумео, посебно руску страну, ’Збербанку‘ као највећег повериоца ’Агрокора‘, да они планирају да направе нови ’Агрокор‘, односно нову групу која ће кроз бизнис подићи вредност имовине, односно капитал ’Агрокора‘. Тиме би они једног тренутка када се одлуче да продају, могли да поврате већи део потраживања него уколико би сада продали предузећа. Ако је то тако, а чини ми се да јесте, никакве логике нема да се продају највреднији делови или они делови предузећа који функционишу позитивно и то су чинили чак и у условима у којима се ’Агрокор‘ налазио дуже време. Нема разлога да се она у овој фази продају“, објашњава Савић.

„Збербанка“ продаје „Агрокор“. А шта ће бити са „Меркатором“?

Он подсећа да је „Збербанка“ најавила да ће за консолидацију те нове компаније бити потребно три до пет година, а то је, каже, дуг период да би се могло проценити или знати да ли ће делови Нове групе, па тако и српска предузећа, бити продавани или не.

„А да ће доћи до неке продаје у овој фази, у кратком временском периоду, неког од предузећа бившег ’Агрокора‘ у Србији, то је тешко очекивати“, уверен је саговорник Спутњика.

 

Коментар