Зашто Срби морају на војничку обуку

Свака озбиљна држава требало би да брине о способности својих грађана за одбрану, прокоментарисао је за Спутњик генерал-мајор Видосав Ковачевић саопштење Министарства одбране Србије у којем се наводи да ће у мају и новембру на основну обуку бити позвани војни обвезници изнад 30 година који нису одслужили војни рок.
Sputnik

Кад је реч о евентуалном враћању предмета „Одбрана и заштита“ у средње школе, Ковачевић каже да је скептичан према тој причи, али да је „боље ишта него ништа“.

Као велики присталица поновног враћања служења војног рока, наш саговорник сматра да је добро што се информативни садржаји о одбрани земље уводе у средње школе и факултете.

Србија: У мају и новембру позиви на основну војну обуку

„Међутим, нема праве обуке док не испалите метак, док не чујете звук бомбе, ракете… Мислим да је потребно да се то ради у касарни, на војним вежбама, полигонима где би се ти млади људи добро оспособили. Но, није ни ово лоше, пре свега, у случају ванредних ситуација заштите од пожара, поплава та ће настава добро доћи“, каже генерал Ковачевић, који је био и начелник Војне академије.

Према његовим речима, искуства са обуком грађана за одбрану земље разликују се од државе до државе. Велики број земаља у свету има обавезно служење војног рока, али има и их доста, а тај тренд је посебно заступљен у Западној Европи, које су професионализовале војску, а то према Ковачевићевом мишљењу није добро.

„На другој страни имате Турску која има 800.000 до милион војника. Питам се ко ће зауставити ту Турску ако, не дај Боже, крене према Европи. Пре неки дан сам читао да се у Сингапуру три године служи војни рок, а у Израелу две. Мислим да Србија треба да размишља, с обзиром на нашу традицију, да има обавезно служење војног рока које би трајало најмање девет месеци, или да се уведу војни кампови који би се прилагодили младима“, каже Ковачевић.

Он додаје да би у тим камповима требало организовати разне курсеве, попут роњења, преживљавања у природи, пешадијске обуке и да на основу успеха на таквим обукама, млади људи буду бодовани. А све то би требало организовати у сарадњи са војском, у касарнама и на војним полигонима.

После 27 година: Одбрана и заштита опет у средњој школи

Генерал Ковачевић сматра да је до одлуке о основној обуци обвезника старијих од 30 година и до увођења предмета „Одбрана и заштита“ дошло и због тренутне ситуације на Косову и Метохији, као и због тога што је Србија једина војно неутрална земља у региону.

„Ситуација нам уопште не иде на руку, а како се развијају ствари у региону, ми морамо да размишљамо о свим могућим опцијама, па и о опцији употребе силе, посебно кад је у питању решавање проблема Косова и Метохије“, каже Ковачевић.

Он додаје да је и притисак јавности јак да се уведе обавезан војни рок, јер су нека истраживања показала да млади људи хоће да иду у војску и зато би требало вратити обавезни војни рок. За сада, одлука државе о основној обуци тридесетогодишњака и враћању предмета „Одбрана и заштита“ у школе је добра.

„Пре неки дан је Шведска, која је војно неутрална, штампала брошуру у пет милиона примерака о томе како се припремати за рат и одбрану земље. Пре тога су то урадиле и Немачка и Русија. Дакле, озбиљне силе размишљају како да припреме своје грађане за одбрану земље од непријатеља“, закључује генерал Ковачевић.

Коментар