Овај сукоб оличен је у тужби бивше вицегувернерке ЦБЦГ Ирене Радовић, коју је она покренула против првог човјека централне финансијске институције — гувернера Радоја Жугића.
Радовићева, која тренутно ради као консултант развојне агенције владе САД у региону, поднијела је тужбу Основном суду у Подгорици за мобинг против Централне банке и гувернера Жугића.
Она Жугића, између осталог, оптужује да је издавао наређења за селективну контролу банака, затим прикривање информација којима је могао да уруши укупну стабилност банкарског система, забрану давања персоналних досијеа менаџмента ЦБЦГ на увид јавности, као и за мобинг и вербално вријеђање од стране запослених, те за тврдње гувернера да се Радовићева бавила сплеткарењем и да је „неморална жена“, што је на концу резултирало њеним разрешењем са позиције вицегувернерке од стране Скупштине Црне Горе.
Ипак, Основни суд у Подгорици је прије неколико дана донио првостепену пресуду да је Скупштина назаконито разријешила Радовићеву са мјеста вицегувернера и поништио ту одлуку.
Занимљив детаљ у овом случају јесте да су читав ток суђења помно пратили представници британске и америчке амбасаде у Црној Гори, али и амбасадор Словеније у Подгорици, Митја Мочник. С обзиром да се ради о изасланицима водећих НАТО земаља, то отвора питање да ли то Алијанса преко случаја Ирене Радовић шаље јасну поруку властима у Црној Гори да је дошло вријеме да се и главне полуге црногорског финансијског система предају под пуну контролу НАТО „партнера“.
Аналитичар и бивши градоначелник Цетиња Александар Алексић сматра да актуелни догађаји потврђују да, посматрајући из угла међународне заједнице, Ирена Радовић представља важну особу за остварење њихових интереса.
„Она је од 2003. године била шеф британске канцеларије у Подгорици, а од новембра 2006. године замјеник британског амбасадора у Црној Гори. Све ово говори да је она особа од највећег повјерења земаља које управљају НАТО пактом — САД и Велике Британије“, каже Алексић.
Радовићева је иначе на Универзитету Доња Горица, гдје је Ђукановић један од власника, изабрана у звање доцента 2011. године, а од марта 2017. именована за вицегувернера ЦБЦГ задуженог за контролу банака са шестогодишњим мандатом што се, указује Алексић, временски поклапа са првих пет година чланства Црне Горе у НАТО-у.
„Актуелни гувернер Жугић смјену Радовићеве образложио је тиме да је она противзаконито откривала тајне у пословању централне финансијске институције у Црној Гори. С друге стране, Радовићева је саопштила да се од ње скривају подаци који јој према слову закона морају бити доступни“, објашњава Алексић за Спутњик.
Алексић, међутим, читав случај сагледава у светлу покушаја НАТО-а да после преузимања безбједносно-обавештајних полуга у Црној Гори преузме и финансијске и да је „природно да токови новца све мање остају препуштени „првој и другој фамилији“ (незванични назив за породице Мила Ђукановића и Миодрага Перовића) које су, како каже „прије тридесет година Црну Гору шчепале за грло“.
„На својим леђима грађани су снажно осјетили да дипломатијом владају цинизам, лицемјерје и двоструки стандарди, али ипак у неком тренутку регионална геополитичка потреба НАТО-а за партијама Мила Ђукановића и Миодрага Перовића ће престати. Запад ће брутално осиромашеном и опљачканом народу Црне Горе (током последњих 30 година), морати понудити нешто ново, чисто да изгледа као да се нешто мијења“, каже наш саговорник.
У противном, напомиње Алексић, анкете каква је и последња коју је током јануара 2019. урадио Национални демократски институт из Вашингтона о стању у Црној Гори, која показује минималну подршку грађана НАТО-у, а веома позитиван односом обичних људи према Русији и посебно Србији, постаће опасност по реализацију свих њихових интереса.
„Просто, неће више постојати никакво објашњење разлога због којих унутрашњом политиком Црне Горе управља мафија. Иста она мафија из Инстаграм статуса и видео-клипова инсајдера и вишедеценијског интимуса Мила Ђукановића — Душка Кнежевића“, јасан је Алексић.
Према виђењу нашег саговорника, засад изгледа као да притисак који данас трпи Ђукановић „није у функцији његове смјене него искључиво у функцији политичког стезања руке на леђима због тренутне непослушности у случајевима какав је случај Ирене Радовић“.
„Суд је прошле недеље Радовићеву ослободио свих оптужби, али ће њен повратак на функцију вицегувернера бити мало тежи. Како год, случај Ирене Радовић је само врх леденог бријега. Ако пак Ђукановић не буде понизан и послушан, замјена чека одмах иза угла, на улици. А тамо је дуг ред“, закључује Алексић.