Пред Београђанима хор који прати руског патријарха

Хор Сретењског манастира из Москве наступиће у великој дворани Сава центра у мају ове године, где ће поред уобичајеног репертоара духовних песама изводити и традиционалне руске народне и ратне песме и најлепше руске романсе.
Sputnik

Након што су у октобру прошле године из оправданих разлога морали да одложе концерт, београдска публика ће имати прилике да чује Хор који је безброј пута наступао у Кремљу пред страним делегацијама и гостима председника Руске Федерације.

Од 2005. године, Хор Сретењског манастира је постао главни хор који прати службе Његове светости патријарха и његове пасторалне посете епархији Руске православне цркве у Русији и иностранству. Такође, остао је упамћен и њихов наступ на отварању Зимских олимпијских игара у Сочију где су наступили са највећом оперском звездом данашњице Аном Нетребко.

Прву и једину светску турнеју су одржали 2007. године поводом обједињења Руске православне цркве и тада су наступали само у највећим градовима света, међу којима су Њујорк, Сиднеј, Париз, Лондон, Берлин, Мадрид, Токио, Пекинг…

Репертоар Хора, поред духовне музике, садржи и најпознатије руске песме, песме у славу Отаџбинског рата и популарне и познате руске романсе које чине основу препознатљивости руске музике.   

У хорском ансамблу су монаси и дипломци Московског теолошког факултета и Академије. Не мање важан део тима су и певачи из Московске академије за хорску уметност, Московског конзерваторијума и Московске музичке академије.

Састав и избор гласова Хора Сретењског манастира нема премца у свету и то је свакако заслуга његовог диригента Никона Степановича Жиле, заслужног уметника Русије и дипломираног музичара Руске музичке академије, који потиче из свештеничке породице.

Двадесет четворо солиста, чији је музички ниво на највишем нивоу, са равнотежом својих украсних певачких гласова, чине Хор Сретењског манастира феноменом светске музике. Спој њихових гласова у један тон, носи невероватну снагу и прецизност у певању, што за слушаоца чини једно ново уметничко искуство.

Коментар