Портал „Взгљад“ покушао је да одговори на питање зашто је за Варшаву копање канала постало питање имиџа и да ли Брисел може да замрзне чувени пројекат.
Брисел је захтевао од Варшаве да заустави копање канала док пројекат не одобри Европска комисија. За Пољаке је то изградња века. Они очекују да директно повежу град-луку Елблаг са Балтичким морем, што би требало, према њиховом мишљењу, да обезбеди безбедност земље и да ојача њену одбрамбену способност.
Према пројектној документацији канал ће проћи у непосредној близини Калињинградске области Русије. Од земље која остане након копања Пољаци су одлучили да у Калињинградском заливу направе вештачко острво површине од 181 хектара.
Раније су пољске власти тврдиле да је ЕК признала сврсисходност изградње, али је инсистирала на наставку расправе о техничким питањима. Међутим, Брисел је негирао изјаву Варшаве, наглашавајући да се Европска комисија не слаже да постоји потреба за тим пројектом. Истовремено ће се наставити расправа о техничким питањима.
У Варшави се од почетка века говори да је Пољској потребан директан приступ Балтичком мору, али је тендер за изградњу канала дужине 1,3 километра, ширине 80 метара и дубине 5,5 метара објављен тек прошлог децембра. Вредност радова се процењује на 232 милиона долара, а годишње одржавање коштаће 800.00 долара. Захваљујући каналу у луку Елблаг ће моћи да уђу бродови дужине до 100 метара, ширине до 20 метара и газа до 4 метра.
Чим су Пољаци отворили тендер и чим је пројекат ушао у активну фазу, Европска унија, која се заложила за очување тих места, изразила је своју забринутост. Стручњаци Европске комисије затражили су да се не започиње изградња све до свеобухватне еколошке експертизе. Међутим, неки политичари у Варшави су ту позицију Европске комисије прогласили проруском и изградња је настављена.
Како је изјавио лидер владајуће странке Право и правда Јарослав Качињски канал ће помоћи да се коначно превазиђе зависност од Русије из времена Пољске Народне Републике.
„Изградњом канала затварамо то питање и показујемо да смо суверена држава“, изјавио је Качињски.
Превлака се сматра јединственим пешчаним наносем и свако мешање људске руке у инфраструктуру коју је створила природа пуна је негативних еколошких последица не само за Калињинградски залив, већ и за јужни Балтик уопште. Конкретно, угрожен је парк „Натура 2000“.
Овде расте неколико врста ретких биљака и живе птице које се налазе у Црвеној књизи угрожених врста. Еколози су упозорили да појава канала прети да промени салинитет воде у заливу, који је мрестилиште за неколико врста вредних комерцијалних риба. Такође ће бити ограничено слободно кретање животиња, што ће се свакако одразити на њихову популацију. Копањем канала доћи ће до испирања обалског појаса, што представља претњу да се пешчани гребен поново претвори у острвски ланац.
Сада Пољаци зависе од Русије приликом изласка својих бродова из луке Елблаг на отворено море. За то се мора проћи кроз руске воде. Сама превлака је отприлике подједнако подељена између две земље и раздваја воде Калињинградског залива од Балтичког мора. Пре 15 година Русија и Пољска потписале су споразум према којем пролаз сваког брода кроз Балтички мореуз кошта 50 евра.
Полониста Станислав Стремидловски претпоставља да Европска комисија сматра да је захтев руске стране убедљив.
Стремидловски је за „Взгљад“ рекао да је због еколошких разлога Москва слала у Брисел материјале о негативним странама тог пројекта.
„Постоји и политички моменат зашто је Европска комисија донела такву одлуку — жеља да се створи још једна линија напетости са владајућом странком Право и правда, која сада има веома тешке односе са Европском комисијом и Европским парламентом, првенствено због владавине права.“
Међутим, став Европске комисије се у будуће може ублажити. Са предстојећим изборима за Европски парламент у мају његов састав ће се такође променити.
„Можда ће се тамо појавити снаге које се противе садашњим европским елитама“, истакао је стручњак.
Истовремено, ако Пољска намерава да изгради канал искључиво за сопствена средства и не тражи средства у Европској унији, Право и правда ће игнорисати препоруке Брисела и урадити оно што ради.
„Прве груде земље ископали су највиши представници Права и правде. Чак се и сам Јарослав Качињски појавио са лопатом. У том смислу, то је питање имиџа“, објаснио је Стремидловски.
Међутим, он напомиње да се локална самоуправа Поморског војводства снажно противи изградњи канала из еколошких разлога.
„Смисао тог пројекта није сасвим јасан. Многи пољски експерти сматрају да је изградња канала сама по себи мало оправдана уколико се не прошири инфраструктура луке Елблаг“, прецизирао је стручњак.
Он сматра да у овом питању, поред еколошког, постоји и унутрашњи политички аспект, јер у Поморском војводству влада Грађанска платформа која ће искористити сваку прилику да Праву и правди забије клинове у точкове.