У НАТО-у верују да Македонија може постати чланица Алијансе већ 2020. године. У Бриселу се о томе причало још пре него што је завршена имплементација споразума с Грчком. Амерички председник Доналд Трамп недавно je изразио задовољство тиме да ће Македонија постати 30. чланица НАТО-а, те је назвао Скопље „важним америчким партнером“. Руско министарство спољних послова промену имена бивше југословенске републике оценило је као „наметнути споља вештачки процес“ и упозорило да заштита НАТО-а има унапред одређену цену — раст војних трошкова и „губитак способности за спровођење истински суверене спољне политике“.
Наставак ширења НАТО-а на Балкану за Спутњик коментарише Стефано Пилото, стручњак за балканска питања и професор високе школе бизниса и менаџмента у Трсту.
Тешко је проценити да ли становништво Македоније дели ентузијазам своје владе поводом уласка у НАТО. Према септембарском истраживању Института за проучавање Балкана и Блиског истока (ИФИМЕС) из Љубљане више од 67 одсто грађана ове земље подржава чланство Македоније у ЕУ и НАТО-у. Међутим, одржан истог месеца, референдум у Македонији није успео због ниске излазности…
— Становништво Македоније и даље је етнички подељено. Албанци су заинтересовани за слабљење веза између Русије и значајног дела хришћанског становништва земље. По мом мишљењу, албанско становништво Македоније се заиста залаже за улазак земље у НАТО. Хришћанско становништво је растргано између евентуалних економских користи које ће Македонији донети чланство у НАТО-у и жеље да се сачувају добре односе с Русијом и Србијом.
Подаци разноврсних анкетирања се увек користе као фактор притиска на јавно мњење, они никад нису неутрални, организовани су тако да се постигне потребан, унапред одређени резултат. Осим тога, имам утисак да ИФИМЕС није кредибилна организација.
НАТО је заинтересован за улазак Македоније у Алијансу, чиме би се завршио процес изолације Србије и БиХ унутар простора, који се налази под контролом НАТО-а.
Да ли као представник земље-чланице НАТО-а мислите да ће Македонија бити „профитабилно улагање“ за Алијансу. Или ипак Македонију доживљавате више као терет, узимајући у обзир њене проблеме са сиромаштвом, социјалном нестабилношћу и заосталошћу инфраструктуре?
— Мислим да евентуалне финансијске обавезе за НАТО ће се брзо исплатити због стратешких предности које ће НАТО и САД имати захваљујући чланству Македоније, међу којима је и могућност да САД отворе војну базу у Куманову или његовој околини, поред већ постојеће базе Бондстил на Косову. Подстицај у облику нових инвестиција, које ће углавном обезбеђивати Вашингтон, моћан је инструмент за убеђивање становништва.
Део македонске стручне јавности инсистира на томе да улазак у НАТО гарантује очување територијалног интегритета земље. Међутим, сведоци смо очигледног јачања албанског фактора у земљи, а опозиција оптужује Зајева за сталне уступке албанским странкама. Шта мислите о потенцијалу за међуетничке сукобе у Македоније и евентуалној улози НАТО-а у спречавању таквог сценарија?
— Проалбанска политика садашње владе се заснива на бројкама: како би се постигла парламентска већина, Заев мора да прави уступке албанској страни, и то превелике. Тежња ка власти захтева жртве! Улазак у НАТО може довести до веће консолидације у земљи. Али то није довољан разлог за ступање у Алијансу, јер одређени део становништва има антиамеричке ставове. Све је очигледније да је НАТО средство спровођења спољне политике САД, а долар је „миран“ и „демократски“ инструмент ширења америчке спољне политике.