И традиционални британски савезници као и „најлошији ђаци“ Уније који, по правилу, „издвајају мишљење“ од остатка дружине, сагласни су са условима изласка Уједињеног Краљевства које је испреговарала (ако је испреговарала) британска премијерка Тереза Меј.
Научни сарадник Института за европске студије у Београду др Александар Гајић каже за Спутњик да ЕУ, пре свега, поштује чињеницу да је напушта Велика Британија. Унутар Уније постигнут је консензус под којим условима Британија може да иступи из тог блока, у складу са излазном стратегијом дефинисаном Лисабонским споразумом.
„Пре свега, реч је о томе да постоји консензус између највећих земаља ЕУ, Немачке и Француске, о условима изласка Велике Британије. Мислим да су остале земље биле мање-више приморане да следе ту позицију коју су заузели Берлин и Париз, односно да се однос о условима изласка Велике Британије формулисао, пре свега, под доминантним немачким утицајем“, каже Гајић.
Остале европске земље су им се из својих интерних односа са Немачком и Француском приклониле, тако да не постоје неки посебни разлози свих држава због којих би све оне биле на истој линији, него то је једна позиција која је заузета између две доминантне чланице, а остале су, из својих интереса, принуђене да им се повинују.
Гајић додаје да је јединствен став делимично резултат страха да би још нека држава могла да крене путем Велике Британије. Уз то, актуелан је и план за редефинисањем ЕУ који „прилично безуспешно“ покушавају да наметну Немачка и Француска.
„Остале државе ЕУ желе неки вид редефинисања уз очување неког дела сопственог суверенитета или његовог враћања на виши ниво него што је раније био, али држе те ствари у резерви, чекајући да виде да ли Француска и Немачка могу да редефинишу модел ЕУ који би њима био прихватљив. Управо пораст евроскептичних партија у свим овим државама, па и у Немачкој и у Француској, показује да желе неки другачији вид редефинисања од овог који би официјелни Париз и Берлин понудили“, истиче Гајић.
Ниједна од „бунтовничких“ држава још није изнела званичан став о изласку из ЕУ јер оне желе да Унија почне да функционише на други начин и зато чекају да виде куда ће то ићи, додаје наш саговорник. Незадовољне државе не желе да повлаче исхитрене потезе јер виде да су односи у међународној политици врло турбулентни и неизвесни и зато желе да паметно процене како ће се ствари даље одвијати.
Међутим, сви у ЕУ, укључујући и бриселску елиту, обазриви су према могућности да би још неко могао да крене путем Велике Британије, сматра наш саговорник.
„Али, постоји и неизвесност са чиме би се нека друга држава сусрела ако би се одлучила на такав потез, кад се Британија која је велика и моћна држава нашла у једној тако компликованој ситуацији, у крајње неизвесним условима где је прошао рок, где нису прихваћени услови, да се не зна да ли ће се пролонгирати њихов излазак или неће. И друге државе могле би да се нађу у сличној ситуацији и због тога, такође, постоји једна бојазан и жеља да се том консензусу придруже“, закључио је Гајић.