Уџбеници у Хрватској о жртвама Србима: „Сами за то криви“

Хрватски уџбеници за основну и средњу школу већином и даље приказују Србе кроз негативне стереотипе створене 1992. године, пише часопис „Хисторијски зборник“.
Sputnik

Поред негативних стереотипа, приметни су и трендови одмицања од њих, пише у најновијем броју овог научног часописа, преноси Б 92.

Аутор чланка Домагој Швигир уочава две фазе у настанку стереотипа, од којих прва почиње 1992, кад је створена ратничка слика о прошлости односа Хрвата и Срба, а друга од 1996, када се уводе паралелни уџбеници у наставу, преноси хрватска новинска агенције Хина.

Хрватска тражи од Србије 1.396 особа због ратних злочина

То није обезбедило аутоматско повлачење уџбеника који злоупотребљавају историју, али је, наводи аутор, омогућило појаву оних који почивају на научном приступу прошлости и настави историје.

Према аутору, прва група уџбеника ствара изразито негативне стереотипе помоћу генерализације, дискриминације и сукобљавања „нас“ и „њих“. Кључни синтетски појам у обликовању слике о Србима постаје „великосрпска хегемонија“, а чак и кад се говори о жртвама Србима, каже се да су „сами за то криви“, наводи аутор.

Он у том контексту подсећа на изјаву бившег директора Агенције за одгој и образовање Винка Филиповића да је „Домовински рат тема која не сме и не може бити интерпретирана на различите начине“.

Што се тиче друге групе уџбеника, они покушавају да прикажу Србе уравнотеженије, одмереније, с више уважавања. Они су, наводи аутор, настојали да прате европске досеге у критеријумима за одабир уџбеничког садржаја, као и у методици историје, приступајући садржајима критички.

Швигир, међутим, упозорава да је проблем наставни план и програм који уџбеник мора покрити, па остаје мало могућности за иновацију.

„Хисторијски зборник“ је часопис Друштва за хрватску историју које непрекидно делује од 1947. и најстарије је струковно друштво у Хрватској.

 

Коментар