Наравно, детаљи акције у којој је пакистански Ф-16 оборио индијског ловца миг-21 нису потпуно познати, али резултат сукоба само донекле потврђује старо правило ваздушног боја: први опазиш противника, први гађаш и први убијаш. Тактика данашњих ваздушних борби донекле је модификовала то правило, па више нема борби у сусрету више од два авиона, брзине су велике, оружје је суперпрецизно. Од модерних ловачких авиона захтевају се велике угаоне брзине, енергични заокрети, разноврсни маневри, најшири спектар убрзања, ловац мора брзо да мења брзину и трајекторију лета и још при свему томе авион мора да користи своје оружје.
Дакле, зашто је оборен индијски миг-21? Највероватније зато што су га пакистански Ф-16 очекивали у одређеном тренутку и у одређеном подручју, што значи да није било ефекта изненађења и што је пакистански пилот лансирао ракету АМРАМ, коју индијски миг-21 није успео да избегне. Зашто је изостало изненађење с индијске стране, то је питање за индијски систем ваздушног осматрања и навођења.
Између 1980. и 1987. године Индија је у својим фабрикама по совјетској лиценци произвела 200 авиона миг-21. Неколико година касније, у септембру 1991, пројектантски биро „Микојан“ понудио је Индији модернизацију ловца миг-21, да би у априлу 1993. био потписан први такав уговор између Русије и Индије. Резултат је био миг-21И, са системима оружја какав су имали ловци миг-29. Најважнија измена био је нови кохерентни, импулсни радар „Доплер-копио“, релативно малих димензија и сличан радару Н-010-Жук, који се користи на апарату миг-29М. Овај радар открива циљеве у ваздуху на даљинама од 45 км, за разлику од радара РП-22 на ловцу миг-21, који је деловао у домету од само 18 км. Нови радар „Доплер-копио“ може да прати, скенира истовремено осам циљева и да нишани истовремено два циља, за разлику од старог радара РП-22 који је пратио само један циљ. Радар „Доплер-копио“ је повезан са компјутером у летелици, што старе верзије миг-21 нису имале, као и с уређајем за приказивање података уграђеним на пилотској кациги. Нова верзија миг-21И може да користи пројектиле средњег домета Р-77, али и старије Р-27, као и ракете Р-73 и Р-60М за блиску ваздушну борбу. Што се тиче промена на змају авиона, код верзије миг-21И је уведен једноделни кров кабине ради побољшања видљивости.
Русија је убрзо Индији понудила и да се миг-21И додатно модернизује у авион миг-21-93. Нова верзија ловца има повећани домет радара на 57 км, нови систем диспензера за ометање противничких радара инсталиран на горњој површини крила близу трупа. Прототип руског миг-21-93 први пут је приказан на изложби авиона у Берлину 1994. Годину дана касније, у Индији је већ био спреман други прототип модификације те летелице. Индија је у првој етапи предвидела да модернизује 120 апарата типа миг-21 у верзију миг-21-93, од чега је најновији ваздушни сукоб са пакистанским ловцима Ф-16 на флотној листи Индије дочекало 115 авиона миг-21-93 „бизон“, како иначе у Индији зову ту верзију апарата миг-21.
За сада још није познато да ли је оборени индијски миг-21 верзија „бизон“, или је реч о авиону миг-21М/МФ. Но, у сваком случају остаје питање из наслова: како то да је пакистански пилот први видео индијског ловца и први лансирао ракету ваздух-ваздух? Да ли је одговор у томе да Пакистан има бољу копнену мрежу радара, посебно радара за праћење авиона на малим висинама и већи број мини-авакса?