Према његовим речима, Европа треба да научи многе лекције из периода Хладног рата.
„Ми, Сириза, кажемо да не желимо нови Хладни рат у Европи. Нови ’хладни рат‘ који се води под изговором украјинског проблема. Не желимо санкције не само Русији, већ и Ирану, наводно зато што је Иран спреман да прави нуклеарно оружје. То је лицемерје, јер је на Блиском истоку једина земља која има нуклеарно оружје и јак нуклеарни арсенал је Израел, а о том нуклеарном арсеналу влада Сједињених Америчких Држава ништа не говори“, истакао је Тригазис.
Према његовим речима, Трамп чини све како би поништио оно што је учинио његов претходник председник Барак Обама.
„Обама је потписао споразум са Ираном — ’ми га не желимо, ми ћемо га поништити‘. Одржао је састанке како би обновио односе са Кубом — ’ми га не поштујемо, продужићемо ембарго‘. То је тренутна ситуација и ми смо због тога забринути“, објаснио је Тригазис.
Према његовим речима, Трамп се једнострано повукао из Париског споразума о климатским променама.
„Нажалост, то показује неодговорност за будућност човечанства“, оценио је он.
Тригазис је навео да у потпуности подржава став Русије о Споразуму о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, која је била присиљена да одговори на повлачење САД из Споразума.
„Сада Трамп каже да Русија наводно крши споразум. Трамп се састајао са (лидером Северне Кореје) Ким Џонг Уном поводом денуклеаризације Корејског полуострва. Како је могуће да он жели да уништи нуклеарно оружје на Корејском полуострву и одустане од споразума који уништава нуклеарно оружје у Европи? Како жели да се врати у Европу као „нуклеарни заштитник"? Тешко нама ако се господин Трамп и Сједињене Америчке Државе врате у Европу да нам донесу такозвани нуклеарни штит. Ми не желимо никакав нуклеарни штит“, нагласио је Тригазис који се бави питањима безбедности и разоружања од 1969. године.
Тригазис је изразио наду да иницијатива за номиновање Трампа за Нобелову награду за мир „неће уродити плодом“.
„Мислим да ће Нобелову награду за мир 2019. године добити Алексис Ципрас и Зоран Заев, два Балканца, а не Американац и представник из Азије. Видећемо“, закључио је Тригазис.
Тригазис је такође рекао да грчка влада није давала дозволе за изградњу нових америчких база на својој територији.
Током посете у САД у октобру прошле године министар за националну одбрану Грчке Панос Каменос рекао је након састанка са америчким министром одбране Џејмсом Матисом да би се у Грчкој могле појавити нове војне базе.
Према речима Тригазиса, у Грчкој постоји само америчка база у заливу Суде на Криту, која се тамо налази према споразуму из времена Хладног рата.
„Нема нових база. Бивши министар одбране Панос Каменос је, када је отишао у Америку, не питавши премијера (Алексиса Ципраса) и министра спољних послова Никоса Коцијаса, рекао да ћемо ’дати базе Американцима‘. То је довело до великих немира у Грчкој. Без обавештавања премијера и министра спољних послова, он је изјавио да ће ’дати базу Американцима и потписати четворострани споразум на Балкану против Русије‘“, рекао је Тригазис.
Према његовим речима, то је реторика јастребова рата.
„Грчка нема никакве користи од америчких база. Желим да у неком тренутку можемо да ликвидирамо базу у Суду“, истакао је он.
Осим на Криту, према информацијама из отворених извора, у Актију размештени су авиони система АВАКС. На ваздушној бази 110. ваздухопловног крила у Лариси стациониране су америчке беспилотне летелице МК-9 „Рипер". Нова америчка хеликоптерска база планирана је у Александрополису. На аеродрому у Волосу планирано је да се распореде амерички Ф-35. У Стефановикију у Волосу преносе се нападачки хеликоптери. У Солуну се налази војна команда НАТО-а.
Планирано је да се нови војни објекти граде на Пелопонезу и у Западној Македонији, на острву Сирос.