Руски пилот: Пад „боинга 737 МАКС 8“ је последица грешке америчких инжењера

Светска „авио-јавност“, авио-компаније, пилоти и путници из практично целог света узнемирени су због последица пада већ два авиона нове модификације „Боинга 737 МАКС 8“, и то у свега неколико месеци. Зашто су авиони најновије технологије одједном отказали послушност командама посаде и усмртили стотине људи?
Sputnik

Пад новог „Боинга 737 МАКС 8“, етиопске авио-компаније, који је усмртио 157 особа, изазвао је широки одјек у свету. Кина је одмах увела забрану летења на овом типу авиона, иако у оквиру различтих кинеских авио-компанија има око 100 оваквих летелица. Пример су следиле ЕУ, Бразил, Мексико. А Русија, Велика Британија, Аустралија, Оман и Индија су затворили своје ваздушно пространство за ове летелице. Управа цивилне авијације Вијетнама је изјавила да неће издавати употребне дозволе за авионе овог типа авио-компанијама које су их тек набавиле, све док се званично не утврде разлози пада и грешке која је до тога довела.

Откривени нови докази у случају „Боинг“

Руска авио-компанија С7 „Ерлајнс“ изјавила је да ће привремено приземљити летелице овог типа које има у својој флоти. А руски авио-превозник „У таир“ одустаје од куповине авиона „Боинг 737 МАКС 8“.

У вези са трагедијом, светски медији су подсетили на пад авиона истог типа у Индонезији  октобра 2018. године. Тада је погинуло 168 путника и 7 чланова посаде. Обе трагедије су се десиле на идентичан начин: током узлетања.

Према подацима портала „Флајт радар 24“ ових дана, на небу није било авиона овог типа.

О чему се овде заправо ради и зашто долази до кобне грешке? Да ли је у питању пропуст конструктора, непрецизна електроника, грешке при управљању услед недовољне обучености пилота или нешто сасвим друго? Спутњик је питао експерта Макара Аксјоненка, искусног пилота цивилних авиона и некадашњег војног авијатичара, пуковника Ратног ваздухопловства РФ.

„Коначно је свето писмо светске авијације, корпорација ’Боинг‘, суочена са проблемима у вези са квалитетом својих производа. Последња два случаја за пола године – то није случајност. Ако се узме у обзир само Русија, сетимо се ’Боинга“ нискобуџетне компаније ’Флај Дубаи‘, који је пао на писту аеродрома Ростова на Дону. Сви путници и чланови посаде су том приликом погинули. Такође, још један пад ’Боинга‘ десио се у руском граду Казању, када је између осталих погинуо и син председника Републике Татарстан. Тада је сва кривица сваљена на пилоте, да они наводно не умеју да управљају авионом. Истрага је стално ишла у сасвим другом смеру, избегавајући да се помиње грешка у компјутерском програму, као и могући проблеми у конструкцији стабилизатора и система управљања. До сад је све могуће проблеме, са стола ’склањао‘ моћни лоби компаније Боинг, како у иностранству, тако и у Русији“, објашњава Аксјоненко.

Наш саговорник додаје да је ризик од могућег губитка дела тржишта на рачун „Ербаса“, притерао „Боинг“ уза зид.

„Сада ће морати коначно да почну да се баве проблемима који су одавно зрели за решавање. Многи ’Боингови‘ модели су пројектовани изузетно брзо, јер су журили да не заостану за ’Ербасом‘“, закључује Аксјоненко.

 

 

Коментар