Жестока трка борбених авиона изнад Балкана: НАТО има свог фаворита

Румунија је најјача у војном ваздухопловству због антируске улоге. Србија је надмоћна међу земљама бивше СФРЈ и иде у корак са Мађарском и Бугарском.
Sputnik

Румунија је покренула процедуру за куповину 36 америчких борбених авиона Ф-16 као замену за застареле авионе типа МиГ-21, најавио је румунски министар одбране Габријел Леш на румунској националној телевизији.

Он је рекао да Румунија мора да купи још 36 авиона Ф-16 и тако добије „функционалне и способне ескадриле које ће заменити старе ’мигове‘“. Леш је изразио намеру да Румунија купи нове авионе, али није искључио ни могућност куповине половних авиона које би румунска војна индустрија надоградила.

У саставу Румунског ратног ваздухопловства (Forţele Aeriene Romane, ФАР) већ се налази 12 авиона типа Ф-16; девет једноседа и три двоседа, купљених у Португалији. Ови половни авиони су после ремонта прикључени 53. ловачкој ескадрили стационираној у бази Фетешти 2016. и 2017. Том куповином почела је дуго одлагана модернизација румунских ваздухопловних снага.

Говорећи о румунском ваздухопловству, војнополитички аналитичар Мирослав Лазански подсећа да је Румунија још у време комунистичког диктатора Николајеа Чаушескуа по британској лиценци производила путничке млазне авионе.

Балкан се наоружава: Сусед Србије купује 36 авиона Ф-16

Што се тиче војне авио-индустрије, Румунија је у то време производила школске авионе у класи југословенског Г-4, а у сарадњи са југословенском војном индустријом произведен је борбени авион „Орао“. Осим тога, Румунија је самостално производила тенкове, ракетне бацаче и топове.

„Дакле, Румунија је земља која је у овом региону најјача на том плану. А што се тиче авијације, наравно, када буду имали пуни пук, 48 авиона, три ескадриле авиона Ф-16, онда ће бити супериорни, најјачи на овом подручју“, сматра Лазански.

Ратна ваздухопловства земаља у региону мењају „мигове 21“ другим моделима борбених авиона. Овај модел заступљен је у још неким ратним ваздухопловствима, као што је хрватско, које на списку има 12 ловаца типа МиГ-21. Међутим, према речима Лазанског, свега два или три ова авиона још лете.

Планирана модернизација хрватског ратног ваздухопловства и замена ловаца МиГ-21 израелским авионима Ф-16 неславно је пропала, док је српско ратно ваздухопловство, према плану, требало да из употребе повуче МиГ-21 прошле године.

Нова окупација Европе: Америка креће у акцију преко НАТО-а

Бугарска у саставу свог ратног ваздухопловства више нема овај тип авиона. Лазански нам појашњава:

„Са Бугарима ми држимо корак у авијацији. Они имају Су-25, ми имамо ’орлове‘ и Г-4. Они имају 15 МиГ-29, ми ћемо имати 14 МиГ-29, али модернизованих у односу на бугарску верзију. У односу на бивше југословенске републике, наравно, ми смо супериорни. Са Мађарима тако-тако; они имају 12 ’грипена‘, наш МиГ-29 када буде прошао и трећу фазу модернизације биће као ’грипен‘, али ми имамо јачу школску и јуришну авијацију. То је ових двадесетак ’орлова‘ који ће бити модернизовани. Дакле, са Мађарима држимо корак, са Бугарима исто тако, од свих бивших југо-република смо јачи. Сада, Румуни су ту супериорни зато што су богатија држава“.

Ипак, анализа румунског часописа на енглеском језику „Бизнис ривју“ показује да је румунска војска и даље слаба јер ова држава није улагала довољно средстава у њену модернизацију после пада комунизма.

Од 2017, Румунија прави амбициозне планове за модернизацију војске и подиже ниво војног буџета са 1,4 одсто БДП-а на 2 одсто, што је стандард чланица НАТО-а.

Међутим, већ идуће године војни буџет пада на 1,8 одсто БДП-а као последица подбачаја планова за повећање БДП-а и многи пројекти модернизације румунске војске морали су да буду замрзнути.

„Букурештанска деветка“: Русија користи Кримски мост зарад политичких циљева

Осим набавке ловачких авиона, пројекти модернизације румунског ваздухопловства обухватају и набавку борбених и транспортних хеликоптера, модернизацију школских авиона, али и модернизацију ратне морнарице.

Румунија планира куповину и модернизацију две британске фрегате („Краљ Фердинанд“ и „Краљица Марија“), а 2017. потписани су уговори са америчким компанијама „Рајтеон“, „Локид Мартин“ и „Џенерал дајнамикс“ о набавци ракетних система „Патриот“ и ХИМАРС и борбених возила „Пирана 5“. Букурешт има у плану и изградњу мале подморничке флотиле.

Међутим, пројекат набавке четири корвете од Француске обустављен је јер је румунска влада утврдила неправилности у тендерском поступку, што је француску „Навал групу“, победника тендера, навело да Румунију тужи суду. Тужба на рачун румунске владе стигла је и од немачког произвођача „Рајнметал“, који је румунску владу оптужио за намештање тендера за куповину војних камиона.

Без обзира на све застоје, румунски пројекат модернизације војске у периоду 2017—2026. подразумева осам великих пројеката, од којих је сваки вреднији од 100 милиона евра.

Јачање румунских оружаних снага улога је коју јој је НАТО наменио, због положаја на Црном мору, објашњава Лазански.

„Они ће стално јачати своје поморске капацитете, а у Румунији имате стално дежурну групу НАТО авиона, од ’јурофајтера‘ до америчких Ф16, који су стално базирани на румунским војним аеродромима. Румунија је постала врло битна чланица НАТО-а у овом делу Европе, као Пољска на северу, али то је све антируска улога у склопу конфронтације са Русијом. Румунија никада не би имала ту врсту великих војних издатака, нити би је НАТО форсирао, да нема сучељавања са Русима“, закључује Лазански.

Коментар