Филм приказан у препуном Сава центру код многих гледаоца пробудио је снажне емоције и тешка сећања на дане НАТО агресије чију 20. годишњицу обележавамо ове недеље. Волгин у изјави за Спутњик истиче да екипа филма није намерно циљала да премијера падне у време годишњице.
„Дуго смо радили на филму и то је једноставно стицај околности, тако је испало. Првобитно смо планирали да филм почнемо да приказујемо у зиму 2018. године, али како је рад на њему тражио јако много графике, мало се отегло. Искрено говорећи, мало смо и стрепели да се емитовање филма не поклопи са годишњицом јер је то веома болна тема, посебно за Србију“, признаје руски режисер.
Филм који је већ имао премијеру у Русији говори о тајној операцији у Приштини на крају НАТО интервенције у бившој Југославији, када је специјална група припадника руских десантних снага добила наређење да заузме приштински аеродром Слатину и држи га до доласка руске јединице из састава мировних снага у Босни и Херцеговини.
Према речима Волгина, сценарио јесте заснован на реалним догађајима, али је ипак реч о уметничком филму, а у „српској линији“ коришћени су и документарни кадрови.
„Три године смо радили на филму и три године фактички писали сценарио зато што смо све време нешто мењали и побољшавали, јер постоји и српска страна која се врло захтевно односила према својој линији и надам се да ће српски гледаоци тај рад препознати“, каже режисер.
На питање колико људи у Русији знају о трагичним збивањима у бившој Југославији 1999. године, Волгин одговара да је покољење његових родитеља све знало и снажно преживљавало, али да савремене генерације не знају за то, јер се и најстрашнији догађаји брзо заборављају, али да је управо зато потребно подсећати на њих.
Филм је и подсетио на сцене Београда у пламену, разорених кућа, гранатирања болница, злочине косовских Албанаца, али и на одважни подвиг руских војника који су 12. јуна 1999. године предухитрили НАТО снаге и освојили стратешки важан аеродром Слатину. На питање може ли се тај десант схватити као почетак нове Русије која спознаје своју одговорности у свету, Волгин каже да је то вероватно био један од корака.
„Русија тада и Русија данас — то су различите земље. А ми као велика земља кад направимо неки одговоран корак то је неповратан процес“, наводи Волгин.
За рад са српским делом тима који је радио на филму има само речи хвале.
„Пријатно сам изненађен глумачком екипом и одговорношћу с којом су људи приступали свом раду. То је потпуно друга глумачка школа која се доста разликује од наше. па смо и ми од њих доста научили. а надам се и они од нас“, истиче руски режисер, који се нада да ће српски гледаоци добро реаговати на филм.
Филм руско-српске копродукције откупљен је у 30 земаља света. Волгина питамо какве реакције очекује на Западу, будући да је тамо већ уобичајена перцепција Срба и Руса као „лоших момака“, док у „Балканској међи“ западни лекар сарађује с Албанцем који се бави наркотрговином.
„Код нас је мало друкчије. На Западу постоји јасна позиција да су лоши момци тачно одређени људи. Код нас, ако пажљиво погледате, тако нечег нема. Код нас постоје бандити, али ми не стављамо жиг на људе. И наш тим је интернационалан, у њему постоји велики број припадника разних нација. Није важно које си националности, него ко је какав човек и какви су његови поступци“, закључује Андреј Волгин.
У филму „Балканска међа“ глуме Милош Биковић, Милена Радуловић, Миодраг Радоњић, Александар Срећковић Кубура, а са руске стране Антон Пампушни и Гоша Куценко, док се у епизодној улози појављује и Емир Кустурица.