Одлуком је преиначена првостепена пресуда Трибунала у Хагу којом је у марту 2016. године био осуђен на 40 година затвора. Светозар Вујачић каже да од 50 жалбених разлога Радовану Караџићу није усвојен ниједан, а судско веће је наводе тужилаца углавном прихватало.
„Непримерено је и то што је Жалбено веће правило чак и паралелу са Здравком Толимиром и Станиславом Галићем, који су осуђени на доживотну робију, па према њиховом мишљењу, није било у реду да је и Караџић не добије“, рекао је Вујачић.
Адвокат Вишњић уверен је да је пресуда Караџићу политичка одлука. Објашњава да је првостепени суд ближе догађајима и да би требало да је, ако нема промена у правном или чињеничном стању, боље оценио казну.
„Оно што је пресудило у првостепеном поступку је његово ограничено учешће у догађајима у Сребреници, а и у овој, другостепеној пресуди, постоји мишљење једног од судија који тврди да је Караџићево учешће у том догађају знатно нижег нивоа од оног што је приказано“, рекао је Вишњић.
Вујачић је мало експлицитнији и каже да је одлука потпуно политичка, с циљем да се смире Бошњаци, да се ослабе Србија и Република Српска, а све у контексту са Косовом и Метохијом.
„Правила игра су таква да правде нема, судије играју како им финансијери, Американци кажу. То је у правном смислу наказа од суда, а ми имамо проблем што су се неки појединци из Србије, предвођени Наташом Кандић и Владимиром Вукчевићем, утркивали ко ће да му достави више материјала против наших држављана. Међутим, правда и нада ипак последње умиру, и то је наш мотив да и даље радимо“, сматра овај адвокат са дугогодишњим радним искуством у Хагу.
Његов колега Томислав Вишњић додаје да из Трибунала испливава сада низ скандала — већина судија пише књиге у којима описује међусобне лоше односе, наводе да тамо влада лична суревњивост, али и сведоче о томе да су судије веома подложне утицају својих земаља.
„Најгоре је што се све то прелама преко нас, а наша је несрећа што смо ми део светског експеримента, што смо његови заморчићи“, рекао је Вишњић.
Он објашњава да се и дан-данас пресуде користе у дневнополитичке сврхе за притиске на поједине државе или личности. Као најбољи пример за то, наводи Трибунал за злочине ОВК на Косову и Метохији.
„Његов рад ће бити ограничен само док притисак буде неопходан. Скептичан сам поводом резултата тог суда, јер су садашња кашњења већ резултат одређених политичких трговина. Пресуде, уместо да служе помирењу, само су довеле до распиривања тензија“, рекао је Вишњић.
Селективна правда је најгора неправда, и то утиче на све народе у региону, сматра адвокат Вујачић. Он тврди да је на све три стране било злочина и док то не прихвате и Хрвати и Срби и Бошњаци, правда на Балкану неће бити задовољени. Вујачић је уверен да ће због претходних пресуда и Ратко Младић добити доживотну казну затвора и да би сензација била ако се то не догоди. Са друге стране, Вишњић страхује за Младићево здравствено стање које је, према његовим речима, веома лоше, и додаје да је тај медицински аспект значајнији од саме пресуде.