У Декларацији је констатовано да Србија има право да тражи накнаду штете, као и правну и кривичну одговорност лидера НАТО-а и њених чланица које су учествовале у агресији.
— Неодложно је процесуирање свих одговорних за злочине према српском народу. Током 79 дана бомбардовања страдало око 4.000 људи, од којих 89 малолетне деце и теже рањено 6.500. Директна материјална штета износила је 100 милијарди долара, а дуготрајно је употребом муниције са осиромашеним уранијумом и другим средствима у високом степену загађена животна средина и масовно угрожено здравље људи.
— НАТО као реликт Хладног рата треба распустити, а стране војне базе укинути, укључујући и Бондстил на Косову и Метохији. Агресијом 1999. на Србију, односно СР Југославију, постао је освајачки савез одговоран што су неповерење и конфронтација најдубљи од Хладног рата и што је дубоко уздрман светски поредак безбедности.
— Агресија НАТО-а послужила је као преседан и модел за глобализацију интервенционизма, образац како се тероризам и сепаратизам користе за насилну промену „неподобних“ режима и за наметање геополитичких интереса Запада, пре свега САД.
— Насилно одузимање Косова и Метохије од Србије представљало би преседан који би водио исцртавању нових граница на Балкану и стварање такозване „Велике Албаније“, а сепаратистичке тежње у другим европски и ваневропским земљама биле би интензивиране.
— Учесници конференције захтевају да се нова трка у наоружавању и кршење међународних споразума из те области хитно заустави, а средства преусмере за економски развој. Заложили су се за мирно, политичко решавање свих међународних проблема, уз поштовање принципа међународног права, повеље УН и одлука Савета безбедности УН.
Конференцију одржану у Дому војске у Београду организовали су Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.