Хандке је, одговарајући на питања како данас гледа на бомбардовање и осећа ли љутњу, бес или жаљење, рекао да не осећа љутњу, али да и даље не може да поверује да се то десило.
„То као да није наша планета… Они који су бомбардовали и који су убили хиљаде људи — они не припадају ни Европи ни планети Земљи“, казао је познати писац и нагласио да због свега тога осећа „неку врсту гађења према људској врсти“.
Присећајући се дана када је почело бомбардовање, Хандке је рекао да се тога сећа као што памти убиство Џона Кенедија.
„Сви су очекивали да почне бомбардовање, али кад се то заиста догодило, то је било као фикција, као да није стварно… Али постало је стварно! Сећам се свега. Био сам на улици, дувао је ветар, и била је нека тишина свуда около…“, описао је Хандке своје сећање на 24. март 1999. године.
Док је још трајао рат на простору бивше СФР Југославије, Хандке је написао есеј „Правда за Србију“, због којег је наишао на осуду у неким круговима.
Као и пре две деценије, када је подигао глас против бомбардовања једне суверене земље и убрзо, у знак подршке, већ у априлу 1999. дошао у Србију, и 20. годишњицу бомбардовања провео је у Београду, где је учествовао на Међународној конференцији која је одржана у Дому Војске, у организацији Београдског форума за свет равноправних, преноси РТС.