Говорници су, један за другим, на седници у УН подржавали суверенитет Сирије над Голанском висоравни, јавља АП.
Истовремено су критиковали ранију израелску анексију Голанске висоравни и одлуку америчког председника Доналда Трампа да призна суверенитет Израела над том области.
„Тај једнострани потез не помаже проналажењу дуготрајног мирољубивог решења за сукоб на Блиском истоку“, рекао је амбасадор Јужне Африке Џери Матџила.
Матџила је, заједно са другим говорницима, указао на резолуције којима се Израел позива да оконча окупацију Голанске висоравни. Међу тим резолуцијама је и она из децембра 1981. године којом се израелска анексија те стратешки значајне области проглашава „ништавом, неважећом и без правног ефекта“, преноси АП.
Русија, најближи савезник Сирије, позвала је владе да и даље Голанску висораван сматрају територијом која је под окупацијом Израела.
„Ако је било ко у искушењу да следи овај лош пример, позивамо га да се уздржи од те агресивне ревизије међународног права“, истакао је заменик руског амбасадора Владимир Сафронков.
Немачки амбасадор Кристоф Хојсген и британска амбасадорка Керен Пирс су, наводи АП, искористили овај састанак да критикују владу сиријског председника Башара ел Асада због бомбардовања цивила, употребе хемијског оружја и кршења људских права током осмогодишњег сукоба.
Амерички политички координатор Родни Хантер је рекао да УНДОФ, мировне снаге распоређене на Голанској висоравни чији мандат истиче 30. јуна, имају „кључну улогу у очувању стабилности између Израела и Сирије“.
Хантер је рекао да америчко признање израелског суверенитета над Голанском висоравни не утиче на споразум о прекиду ватре из 1974. године, нити се „на било који начин угрожава мандат УНДОФ-а“.
Сирија је у писму којим је затражила састанак Савета окарактерисала САД као „неподношљивог прекршитеља“ резолуција СБ, а Северна Кореја је издала саопштење у ком подржава „напоре сиријске владе и народа да поврате окупирану Голанску висораван“.
Председник САД Доналд Трамп потписао је у понедељак декрет којим се признаје израелски суверенитет над Голанском висоравни.
Русија и Сирија, као и кључне европске државе, као што су Немачка и Француска, изразиле су противљење таквим једностраним актима.