Скидање скела са кула Голубачког града — последња припрема пред отварање. После пет година, пет паралелних пројеката истраживања, цртања, преправљања, зидања… и Кнез Лазар би помислио да је време враћено. Највећи изазов за обновитеље — палата у коју је eкипа РТС-а крочила међу првима.
„Најдуже је трајало то утемељивање палате, до тога шта радити, пошто су за стари део палате нађени остаци, могла се реконструисати. За садашњи, нови део није постојало ништа“, објашњава директорка тврђаве „Голубачки град“ Искра Максимовић.
Из европских фондова Аустријске развојне агенције и државне касе у Голубачки град је уложено више од девет милиона евра. Више него што је планирано, делом и због измештања саобраћаја, који је у мору небриге о споменику прве категорије ишао кроз њу.
Још се препричава како су шлеперима испумпаване гуме да би прошли кроз тврђаву. Голубац је и архитектонски подвиг.
„Девет кула и зидова који их повезују, што се посла тиче, ово је један од највећих послова који је код нас рађен“, истиче Драгољуб Тодоровић, архитекта Републичког завода за заштиту споменика културе.
И десио се туристички бум.
„Нисмо очекивали толики прилив туриста. За две године у тој туристичкој понуди имали смо око 150.000 посетилаца“, истиче директорка тврђаве.
А некада је био коров до гуше. Посматрање је безбедно само споља, а улазак, иако могућ пењањем уз зидине, није био препоручљив. Археолошка истраживања, без којих се није смело у грађевинске радове, заувек су променила нека сазнања о тврђави.
„Нашли смо у најширем слоју рушења фреске, средњевековне фреске, што ми се чини да иде у прилог теорији да је првобитни Голубац саградила српска држава“, наводи Марина Бунарџић, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе.
Голубачка тврђава је једном кроз историју била продата, кажу за свега 12.000 дуката, била је више пута предмет мировних споразума, никада није освојена и овако сређена није много приступачна.
Доњи ниво биће доступан свима, а остала три само онима који су физички довољно спремни.