Како је рекао, уколико постоји план који наилази на широку подршку у српском друштву и парламенту, и једнако широку подршку на Косову, био би први који би га поздравио.
Тада би, рекао је Ишингер, постојале претпоставке да се не створи буре барута и нови проблем.
„Тренутно смо миљама, да не кажем светлосним годинама удаљени од таквих претпоставки и услова, и могу само снажно да поздравим то што председник Вучић, како ми је рекао, сву своју енергију улаже у трагању за могућностима за решење овог питања“, рекао је Ишингер.
Ишингер, који од 2009. године председава највећем светском форуму где се разматрају изазови савременог света — Минхенској конференцији о безбедности, ових дана поново је у Београду због наступа на међународној конференцији „Балкански дијалог“, а имао је и радни ручак са председником Србије Александром Вучићем.
Ишингер је изразио захвалност на позиву председника Вучића да буде његов гост и да том приликом имају исцрпан разговор, а такође је, како каже, захвалан председнику Вучићу јер се одазвао позиву у фебруару и заједно са многим стручњацима и политичарима, укључујући и Хашима Тачија, разговарао о могућностима за решавање косовског питања.
Најтежи проблем у регулисању односа између Београда и Приштине је међународно признање једног и другог ентитета, истакао је Ишингер, подсетивши да је такозвани Ишингеров план имао за предмет закључење споразума између Београда и Приштине без узајамног међународног признања.
„Није се много тога променило у протеклих десетак година, још је огроман проблем међународног признања“, наводи Ишингер.
Према његовим речима, вредело би размишљати о томе да ли одређени елементи из такозваног Ишингеровог плана могу да се примене на данашњу ситуацију.
„Ако неко има бољи план, треба га узети. Међутим, ако нема, можда би неки елементи плана из 2007. могли да буду корисни“, сматра Ишингер.
Уколико би могао да се постигне споразум између Београда и Приштине о промени граница и уколико се сложе обе владе и оба парламента, онда из угла међународног права нема ничега што начелно говори против таквог решења, закључио је Ишингер за „Политику“.