Необичан изазов поставио је Колашинац Зоран Илинчић пред светску научну јавност пре две седмице — проналазач и члан Одбора за технику Црногорске академије науке и уметности (ЦАНУ) нуди награду од 5.000 евра сваком ко докаже грешку у његовом најновијем раду, који се делимично коси са применом Њутнове теорије гравитације, преносе „Вијести“.
Наводно, научни рад из области астрофизике коригује примену Њутнове теорије гравитације у неким случајевима.
У обимној студији, прича Илинчић, одговори су на неке од највећих савремених загонетки астрофизике. Иза компликоване формуле крије се тврдња да, најједноставније речено, у случајевима кад није реч о две материјалне тачке, „резултанта гравитационих сила не делује у центру, већ у некој тачки која је померена из центра“.
„Њутн је ту силу дефинисао као силу између две материјалне тачке — две тачке које су бесконачне величине, али имају масу. То се у пракси и примени теорије касније пренело и на силу, која делује између материјалне тачке и материјалне лопте или неког другог тела, или две материјалне лопте. Ту се појављује грешка у примени. Нека мерења у минулих пола века показала су другачије резултате од оних до којих се долазило применом те теорије. То ми је ушло у мисли још за време студија и 40 година је прошло док сам открио у чему је ствар“, каже он.
Истиче да је убеђен да нико неће моћи да га демантује и да је због тога могао да понуди и 100 пута већу награду.
Илинчић каже да је рад већ заштитио и према домаћим прописима, али и на начине „уобичајене на Западу“.
Тврди да, када се његова теорија примени на путању вештачких сателита, „који имају грешку у реалној путањи у односу на прорачунату, од два до 10 одсто, нема тог одступања“.
Ту се крије, објашњава, и револуционарност његовог рада. Наводи и такозвану „пионирску аномалију“.
„САД су седамдесетих година прошлог века послале две сонде ’Пионир 10‘ и ’Пионир 11‘ у дубоки свемир. После две године је утврђено да нису на месту где је требало да буду према прорачунима. Сваке године сонде се налазе за додатних 5.000 километара иза математички предвиђене позиције. Моја формула објашњава тај феномен, иако је та загонетка досад окупила на десетине симпозијума, а научници су нудили бројна, али испоставило се нетачна објашњења.
Илинчић тврди и да ту аномалију, која се наводно сматра највећом астрофизичком загонетком 20. века, објашњава и то што је утврдио да је маса Сунца већа од оне опште познате.
Колашинац је одраније признат као научник који „не прихвата теорију релативитета онако како је представио Ајнштајн“.
„Немам комплекс од светске научне заједнице и колега научника који долазе из неких чувених научних центара. Знам колико знам, и не може ме поколебати што су за мој последњи научни рад само двојица професора универзитета казали да ту ’нема грешке‘. Десет пута више их је одбацило ту моју теорију. Тешко је нешто што се још у средњој школи научи одједном одбацити, тога сам свестан. Али, ево нудим да ме демантују и још награђујем за то“, додаје он.
Илинчић каже да самопоуздање црпи из десетина стручних и научних радова које је писао још за време студија, али и чињенице да је конструисао више од 60 машина и дао приближно толико нових теоријских решења из области машинства и сродних дисциплина. Он се деценијама бави проблемима гравитације, светлости, астрофизике и механике.
Илинчић је познат јавности и по изуму „уздужно крило летелице“, за које тврди да ће смањити потрошњу горива код авиона и до 17 процената. У изуме на које је поносан убраја први свој проналазак, електроланчаник за погон бицикала, а на ширу примену и признање чека и модел амортизера земљотреса.
Илинчић тврди да тај уређај штити зграде од оштећења и при померању тла до 11 степени Меркалијеве скале. Колашинац је изумео ветрогенератор за урбане средине и он се већ користи на једној хали у колашинском насељу Баковићи.
Бројни су његови изуми и из области грађевинарства, а најновији ће, како каже, омогућити уштеду енергије у објектима и до дванаест пута.