Пошумљавање кључно у борби против климатских промена

У све гласнијим причама о неопходности да се људи озбиљно позабаве својим утицајм на климатске промене доминирају приче о неопходности коришћења такозваних обновљивих извора енергије, престанку агресивне сече дрвећа и потреби да се пошумљавањем надоместе огромне површине искрчених шума и прашума на целој планети.
Sputnik
Пошумљавање кључно у борби против климатских промена

У свему овоме има и маркетинга. Тако, на пример, италијанска нафтна компанија ЕНИ најављује да ће део свог утицаја на климатске промене током истраживања и производње сирове нафте и гаса покушати да поништи пошумљавањем великих површина у Африци.

Пошумљавање се често најављује и код нас, у Србији. Нема, међутим, више радних акција пошумљавања као у прошлом веку, а често, такође, чујемо и приче о томе да је биомаса (где свакако поред пољопривредних остатака спада и шумски потенцијал) највећи ресурс обновљивих извора у нашој земљи. И да је биомаса недовољно искоришћен ресурс за постизање енергетске независности.

О томе колико је Србија заиста учинила на очувању свог шумског потенцијала, колико смо голети направили непланском сечом шума, како то утиче на клизишта а не само на климатске промене, колико паметно газдујемо биомасом у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић данас разговара са деканом Шумарског факултета у Београду, професором др Ратком Ристићем.

Коментар