Пролеће у Сочију

Парк Јужне културе је основао генерал Данијел Васиљевич Драчевски на земљишту свог имања на површини од 11 хектара 1910-1911. године по пројекту талентованог архитекте за вртларство А. Регела.

Архитекта је користио стил пејзажа са укључивањем регуларних елемената у облику обимних партера у јужном делу парка, што је било веома типично за правац пејзажне уметности с краја 19. века.

Један од битних елемената у парку је мрежа стаза и стазица. У горњем делу главног улаза у парк је готово равна стаза, а друг почиње у дворишту. Оба се стапају у централну уличицу, водећи до степеница доњег дела.

Мале слободне стазе деле парк на велике и мале делове. Постављају се засади у разним комбинацијама. У деловима који су више под сенком постоје групе четинара (јела, кедар, бор, чемпрес, криптомерија, итд.) и листопадог дрвећа (магнолија, рододендрон, камфор и племенити ловор, платани итд.)

Парк има неколико тематских стаза: једна полази од хималајског кедра и јеле, а друга од лала.

Жена са дететом у дендролошком парку Јужне културе у округу Адлер у граду Сочију.

Парк допуњују украсни рибњаци. Источно од главних авенија парка налази се вештачко језеро са острвима и мостовима.

У областима са више сунца расту плава смрека из Мексика, атласки кедар, Лавсон пачемпрес, сунчани чемпрес, камелије, итд. Групе бамбуса, палми, пампаске траве чине посебна места у парку егзотичним.

Девојка у парку Јужне културе у округу Адлер у граду Сочију.

Девојке у балским хаљинама у парку Јужне културе у округу Адлер у граду Сочију.