Пресуда, којом ће суд одлучити да ли су оптужени криви или не, биће изречена тадашњем шефу Ресора државне безбедности Радомиру Марковићу, тадашњем шефу београдског центра ДБ Милану Радоњићу, припаднику тог центра Ратку Ромићу, као и Мирославу Кураку, коме се због бекства судило у одсуству.
На ову одлуку суда, право жалбе Апелационом суду имаће и тужилаштво и одбрана.
Марковић и Радоњић се терете за кривично дело подстрекивање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.
Тужилаштво за организовани криминал предложило је суду у својој завршној речи да на максималне казне затвора од по 40 година осуди сву четворицу оптужених, док су они и њихови браници тражили ослобађајуће пресуде.
Тужилаштво сматра да је налогодавац убиства био „тадашњи државни врх“, а оптужени извршиоци.
С друге стране, став одбране је да се у овом поступку „суди једном времену“, да доказа против оптужених нема и да на оптуженичкој клупи не седе извршиоци убиства.
Током вишегодишњег доказног поступка у овом процесу испитано је преко 100 сведока.
Некадашњи командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек је кључни сведок у овом поступку, јер је након његовог сведочења пред Тужилаштвом за организовани криминал, у јануару 2013. године покренута званична истрага, када су ухапшени Радоњић и Ромић.
Улемек у најчуванијем затвору у земљи, званом „Алкатраз“, служи казну од 40 година затвора због низа убистава и других кривичних дела.
Оптужени Радомир Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.
Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.
Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти“.
Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе „Дневног телеграфа“, а са њим је тада била Бранка Прпа.