Такве сумње су оправдане, ако се зна да је Трамп одобрио највећи војни буџет у историји САД „тежак“ 716 милијарди долара, што је око 15 пута више него што троши Русија.
Због тога многи руски војни експерти оцењују да је ово обична војно-политичка популистичка изјава „у Трамповом стилу“, која није обавезујућа ни за кога и није ништа више од реторике. Како кажу, Трамп је генерално политичар који често даје контрадикторне изјаве, а те изјаве у практичној политици не значе ништа.
Овакав став се образлаже чињеницом да САД остају највећи снабдевач оружјем на светском тржишту, што америчким компанијама доноси десетине милијарди долара, па самим тим не треба очекивати да ће Вашингтон ићи на смањење војних трошкова.
Трамп је током састанка са потпредседником Владе Кине Љу Х у Вашингтону изразио наду да ће бити обављени разговори о смањењу расхода за наоружање и оценио је да Америка, Русија и Кина троше стотине милијарди долара на оружје, укључујући и нуклеарно, што је, како је рекао, лоше.
По његовим речима, три државе „могу да се уједине и прекину расходе на наоружање, а да троше новац на нешто продуктивније“.
Потпредседник Владе Кине Љу Х је као одговор на предлог Доналда Трампа изјавио да је „то врло добра идеја“ и додао је да се Пекинг труди да поштује равнотежу.
Заменик председника Комитета Савета федерације за међународне послове Владимир Џабаров је рекао да је Русија спремна да подржи предлог америчког председника о смањењу производње оружја и расхода, али је истовремено изразио и бојазан да Трампова изјава може остати „само на речима“.
По његовим речима, Трамп понекад има веома разумне идеје, али се оне ретко реализују, с обзиром да амерички председник трпи велики притисак од стране америчког естаблишмента.
„О таквим мултилатералним преговорима говорило се и раније у САД, посебно у вези са ракетама средњег домета. То је била иницијатива коју су Американци изнели истовремено са изјавом о свом повлачењу из Споразума о ракетама средњег и кратког домета. Било је речи о томе да се споразум може спасити ако се Кина некако убеди да се придружи том договору, с обзиром да су кинеске ракете средњег домета угрожавају америчке војне објекте, као и америчке савезнике у азијско-пацифичком региону. Тако да идеја није нова и повремено се у Вашингтону ова врста иницијативе појављује. Али треба знати, да би прешли са речи на дела, америчка страна би требало да буде спремна за суштински дијалог, укључујући и то изађе у сусрет својим партнерима у преговорима. Будућност ће показати колико се речи америчког председника неће разликовати од његових дела", рекао је за Спутњик руски експерт Владимир Батјук.
Подсетимо, САД су раније саопштиле да започињу процедуру иступања из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета и да ће он у року од шест месеци бити раскинут, уколико се Русија не врати поштовању договора.
Москва је више пута изјављивала да строго поштује своје обавезе из Споразума, а да су америчке оптужбе да Русија крши тај договор неосноване и да је ракета 9М729, која је изазива сумње у Вашингтону, тестирана на домет допуштен Споразумом.
Председник Русије Владимир Путин је 2. фебруара изјавио да ће Русија реципрочно одговорити на одлуку САД о повлачењу из Споразума и такође обуставити учешће у Споразуму. Он је рекао и да Москва неће допустити да буде увучена у скупу трку у наоружању. При томе је Путин додао да сви предлози Русије о разоружању „остају на столу, а врата отворена“, али и наредио да руски званичници не иницирају никакве преговоре о том питању. Руски лидер је 4. марта потписао указ по коме Русија прекида испуњавање Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
Уговор ИНФ, потписан 1987. године, представља споразум о контроли наоружања који забрањује Сједињеним Државама и Русији да имају лансере са крстарећим ракетама са дометом од 500 до 5.000 километара. То је био први споразум о контроли наоружања који је забранио једну целу класу оружја.