„Опструкције које врше Бошњаци ће депримирати и урушити комплетан политички систем у БиХ. Морам да изразим потпуно незадовољство стањем, неактивностима органа на нивоу БиХ, заустављањем рада Председништва БиХ, неформирањем парламента, пропуштеном приликом за европски пут БиХ“, рекао је Додик у интервјуу Срни.
Он је оценио да су Бошњаци спремни да ризикују европски пут БиХ својим ситничарењем и довођењем у питање формирање власти, што је несумњиво једна од преосталих мера коју је требало учинити након састанка чланова Председништва са најодговорнијим људима у Бриселу који су били веома коректни и флексибилни.
„Као председавајући Председништва, морам због тога да упутим извињење званичницима ЕУ“, нагласио је Додик.
„Теме као што су миграције, економске реформе, а пре свих статус БиХ у ЕУ, доведени су у питање због неформирања власти на нивоу БиХ, посебно Савета министара. Наравно да је то део једне труле политичке игре бошњачких политичара коју они систематски спроводе политиком онемогућавања спровођење изборне воље српског и хрватског народа“, истакао је Додик.
Он је навео да је бошњачка политичка елита спремна на све само да задржи постојећу структуру у власти на нивоу БиХ, пре свега, српског кадра у заједничким институцијама, како би обезбедили њихову партиципацију и подаништво за политике које су они ставили на дневни ред унитаризације БиХ.
Додик је рекао да је већ видљиво да је Председништво заустављено у раду на многим питањима, почевши од тога да није било у могућности да предложи кандидата за председавајућег Савета министара што су одбили бошњачки представници, тврдећи да су потребне неке додатне консултације.
Указао је да није конституисан ни парламент на нивоу БиХ, која нема ни делегацију у Парламентарној скупштини Савета Европе, а коју је БиХ била дужна да саопшти до 6. априла.
Председник Председништва БиХ наглашава да мигрантска криза лебди над БиХ као један од највећих проблема у земљи.
Најновији подаци, навео је он, показују да је у БиХ регистровано 4.000 незаконитих миграната смештених у шест прихватних центара, а да је до краја фебруара регистровано 1.045 нових миграната што је знатно више у односу на прошлу годину.
„И то је проблем који постаје све већи због неформирања власти, као и претходне лоше координације Министарства за људска права и избеглице, Министарства иностраних послова и Министарства безбедности, затим недовољне попуњености и способности Граничне полиције да адекватно изврши свој задатак заштите границе и онемогући улазак великог броја миграната. То говори и да је координација са другим полицијским агенцијама у БиХ веома лоша. Све то БиХ чини веома рањивом“, оценио је Додик.
Према његовим речима, 2018. године пријављено је више од 24.000 миграната, а уопште се не зна број оних који су непријављени.
Он каже да је занимљива структура регистрованих миграната, да њих 27 одсто долази из Пакистана, 19 одсто из Ирана, а из Сирије, која је захваћена ратним сукобима, 13 одсто.
„То даје потпуно нову димензију овом проблему јер Пакистан и Иран нису земље које су захваћене ратним дејствима, значи нису у ратној зони, нити су ти људи морали побећи из својих кућа зато што је тамо рат“, казао је Додик.
Он је навео податак да је досад 1.350 миграната поднело захтев за азил у БиХ и оценио да ће тај број сигурно бити још већи у наредном периоду, имајући у виду да ЕУ и даље држи своје границе под контролом.
„Најдужи део границе је у Републици Српској и несумњиво да полиција Српске треба да јача своје капацитете и кроз формирање резервног састава полиције, који би могао да реагује и на местима која нису само гранични прелази, и тако спречи њихов улазак“, рекао је Додик.
Он је поручио свима у Републици Српској да буду сигурни у власт.
„Ми смо спремни да употребимо максималне капацитете да обезбедимо сигурност и стабилност у Републици Српској“, нагласио је Додик.