„Мислим да многи људи нису у стању да замисле какав би то шок могао да буде за Европу, ако истовремено добијемо и ’брегзит‘ и ’ругзит‘ (Русија + егзит).“
Јагланд сматра да је Савет Европе „једино место где је Русија повезана са Европом правосудним системом“. „(У случају да Москва напусти Савет) видећемо другачију Русију. Имаћемо нову линију раздвајања у Европи“, истакао је он.
Према речима генералног секретара Савета Европе, једини начин да се реши ситуација, јесте поновно враћање Русији права гласа у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПС СЕ).
Јагланд је изразио наду да ће Русија остати у Савету и позвао је да плати допринос у буџет организације.
Раније је Јагланд у свом годишњем извештају оптужио Москву која не плаћа допринос буџету Савета Европе за кршење одредби статута ове организације. Јагланд је изјавио да ако земља не уплати доприносе у року од две године, уставни орган — одбор министара — може да размотри њено искључивање. За Русију овај рок долази крајем јуна 2019. године.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да Москва жели да остане у Савету Европе и да ће изаћи из организације само у случају да друге земље-чланице организације предузму мере за њено искључење. Упркос тренутној ситуацији са ПС СЕ и суспензијом исплата, Русија је наставила да ради на усвајању конвенција Савета Европе.
Односи Русије и Савета Европе пролазе кроз тежак период. Сукоб се заоштрио у периоду 2014-2015, када су руски парламентарци изгубили овлашћења због свог става о Криму. Москва је изјавила да је немогуће радити у таквим условима и престала да учествује на заседањима и престала да плаћа доприносе буџету организације.
Према речима заменика министра спољних послова Русије Александра Грушка, Русија види да се у последње време у Савету Европе повећава број трезвенијих људи, док се Москва залаже за све напоре усмерене на превазилажење системске кризе организације.