Овај комад, посвећен великој српској песникињи Десанки Максимовић поводом 120 година од њеног рођења, публика ће моћи да погледа на годишњицу смрти глумице Јелене Јовановић Жигон, чиме ће он, према речима редитељке, дочарати велики смисао и моћ уметности.
„Уз помоћ свих тих савремених звучних, светлосних ефеката, мултимедијалних приказа, сачињених у раду са Петром Антоновићем, добили смо један нови жанр — интимни и мистични музичко-сценски спектакл. Магично је шта се може постићи на сцени уз помоћ сарадње са изумима новог доба, али увек имајући на уму да је рад без љубави заправо ништавило и да сви ти ефекти и савремени изрази у ствари треба да служе оном исконском смислу уметности у којој уметност побеђује неправду и растанак, па и саму смрт“, истиче редитељка.
У представи учествују и балетски уметници Жељко Гроздановић и Малина Станојковић, који ће извести „Плес љубави која тријумфује над неправдом пролазности“, у кореографији Ане и Светозара Kрстића.
„Упркос томе што је Јелена Жигон пре годину дана напустила сцену живота, она ће се овде, у пуном сјају лепоте своје душе појавити у главној улози. Јелена Жигон, као неуморни истраживач и чувар српске поезије, потписује и сценарио представе која се, нимало случајно, не поиграва одговорима на вечита питања о животу, љубави и смрти…“, објашњава Ивана Жигон која ће наступити заједно са својом мајком Јеленом, синхронизујући време једног и вечност онога света.
„Гледаоцу ће бити сасвим јасно и видљиво да је уметност јача од смрти. Стихови Десанке Максимовић, у драматизацији Јелене Јовановић Жигон, вратиће нас пракорену стваралаштва, поезији у њеној пуној чистоти, а невероватни дар и појава наше драге Јелене доказаће да су лепота и љубав непролазни“, закључила је првакиња Драме Народног позоришта у Београду.