Највећи проблем кампање владајуће странке Ликуд (Уједињење) јесте Нетанијахуова уплетеност у три случаја корупције, што је отворило пут Плаво-белој партији коју предводе бивши војни командант Бени Ганц и бивши министар финансија Јаир Лапид.
Пети мандат би учинио Нетанијахуа најдуговечнијим израелским премијером, преноси Танјуг.
Мање партије могле би или да имају пресудну улогу или да уопште не уђу у Кнесет ако не пређу цензус, односно не добију бар 3,25 одсто гласова.
Међу овим партијама налазе се Зехут (Идентитет), либертаријанска ционистичка партија чија је популарност знатно скочила након што су позвали на легализацију марихуане, Кулану (Сви ми), центристичка партија која се фокусира на економска питања попут животних трошкова и Јисраел Бејтену (Израел наш дом), оригинално партија руских досељеника у Израел, која се залаже за „решење две државе“ са Палестином.
Израелци не бирају директно председника владе ни чланове парламента, већ се посланички мандати додељују према проценту освојених гласова, а партија мора освојити најмање четири места у Кнесету.
Ниједна партија у историји Израела није самостално освојила већину, већ су све владе биле коалиционе.
Нетанијахуова тренутна коалиција има минималну већину са 61 послаником из пет партија.
Изборна места се затварају у 22 часа, а прелиминарни резултати биће познати неколико сати касније.
Коначни резултати биће објављени два дана после гласања, а након недељу дана председник Рувен Ривлин задужује једну партију за прављење коалиције, прво консултујући све партије које су се избориле за улазак у парламент.
Ово значи да се формирање владе не препушта аутоматски партији која је освојила највише гласова, већ оној која се покаже најспособнијом за састављање владајуће коалиције са најмање 61 чланом Кнесета.
Кандидат које Ривлин одреди за састављање коалиције има 42 дана да то учини. Ако у томе не успе, председник може дати шансу још двема партијама пре него што се Кнесет распусти и распишу се нови избори.