Црне рупе су изузетно густи небески ентитети са гравитационим пољима која су тако моћна да ни светлост ни материја не могу да побегну из њих, што их чини изузетно тешким за посматрање упркос њиховој огромној маси.
Конференције за штампу биће одржане у Вашингтону, Бриселу, Сантијагу, Шангају, Тајпеју и Токију, на којима ће бити објављен овај пионирски резултат пројекта ЕХТ — Телескоп хоризонта догађаја.
Конференција за штампу у Вашингтону заказана је за 9.00 часова по локалном, односно 15.00 часова по нашем времену.
Иначе, овај пројекат започет је 2012. године да би се директно посматрала непосредна околина црне рупе уз помоћ глобалне мреже телескопа, преноси Ројтерс.
Хоризонт догађаја црне рупе, односно њена граница, јесте тачка без повратка после које све — звезде, планете, гас, прашина и сви облици електромагнетног зрачења — одлази у заборав.
Пројекат је циљао на две супермасивне црне рупе које се налазе у средиштима различитих галаксија.
Истраживање ће тестирати Ајнштајнову општу теорију релативитета из 1915. године, која објашњава законе гравитације и њихов однос према другим природним силама.
Ајнштајнова теорија дозвољава предвиђање величине и облик црне рупе. Ако се испостави да то предвиђање није тачно, теорији ће требати преиспитивање.
Једна од црних рупа, Стрелац А*, налази се у центру наше галаксије Млечни пут, на 6.000 светлосних година од Земље и има 4 милиона пута већу масу од Сунца.
Друга црна рупа — М87 у центру је суседне Девица А галаксије, са масом од 3,5 милијарди пута већом од Сунца и удаљеношћу од 54 милиона светлосних година од Земље.
Црне рупе, које могу имати различите величине, настају када супернове, веома масивне звезде експлодирају на крају свог животног циклуса.
Чињеница да црне рупе не дозвољавају излазак светлости, чини њихово посматрање веома тешким.
Научници ће тражити прстен светлости — искривљену материју и светлост које круже огромном брзином на ивици хоризонта догађаја, око области таме која представља праву црну рупу. Ово је познато као сенка, односно силуета црне рупе.
Научници кажу да би облик сенке, према Ајнштајновој општој теорији релативитета, требало да буде готово савршен круг, а ако се испостави да није, нешто није у реду са том теоријом, преноси британска агенција.