По речима Морисона, Асанжу помажу у конзулату, али као сваком другом Аустралијанцу у таквој ситуацији. Неће бити неког специјалног односа према њему.
Премијер је додао да прекршај који се ставља на терет оснивачу „Викиликса“ у овом случају нема значаја. Држављанину Аустралије који се суочава са правосудним системом у другим државама у сваком случају се пружају консултације и пружа се подршка, објаснио је Морисон.
„Тако функционише систем“, закључио је он.
Асанж је постао познат широм света након низа публикација о случајевима као што су војне операције САД у Авганистану и Ираку, као и условима у којима бораве људи у затвору Гвантанамо. Асанж је аутор програма на телевизијском каналу РТ, који је 2013. године победио на фестивалу у Њујорку.
Оснивач „Викиликса“ је 2010. године у Шведској био оптужен за сексуалне преступе, које је он негирао. Шведски суд је расписао међународну потерницу за њим, након чега је Асанж био ухапшен у Лондону, али је убрзо био пуштен уз кауцију.
Случај против њега у Шведској затворен је 2017. године, али је након вести о хапшењу Асанжа шведско Тужилаштво саопштило да разматра могућност обнављања истраге. Асанж и његове присталице су страховали да ће га Шведска депортовати у САД, где би могао да буде осуђен на 35 година затвора или на смртну казну због објављивања тајних докумената Стејт департмента САД. Оснивач „Викиликса“ негира све оптужнице и тврди да су оне политички мотивисане.