Хитна седница Савета безбедности УН, која је на амерички захтев сазвана по питању Венецуеле, претворила се у праву малу америчку демонстрацију силе. Уместо америчког представника у УН, амбасадорима земаља-чланица СБ обратио се амерички потпредседник Мајк Пенс.
Он је поручио да је Трампова администрација решена да, пре свега дипломатским и економским притиском, поново успостави владавину демократије у Венецуели, али је додао да су и даље све опције на столу.
Амерички потпредседник затражио је од УН да признају самопроглашеног председника Венецуеле Хуана Гваида, као и да амбасадору Венецуеле при УН Самуелу Монкади одузму акредитиве као представнику, како је рекао, нелегитимне Мадурове владе.
Не сачекавши Монкадин одговор, Пенс је напустио салу на Ист Риверу.
Пенсов говор је политички хитац намењен за унутрашњу употребу у Америци, коментарише дугогодишњи југословенски дипломата у земљама Латинске Америке Душан Васић.
Према његовим речима, САД нису у могућности да обезбеде већину за своје намере према Венецуели ни у Савету безбедности, нити међу својим савезницима. Намери да се војно интервенише у Венецуели противе се и ЕУ и Организација америчких држава (ОАС), које су иначе подржале напоре САД да са власти уклоне венецуеланског председника Николаса Мадура.
„Дакле, Америка је усамљена. Она да је јака, у најмању руку би, ако не може кроз СБ, ишла кроз Генералну скупштину УН, по принципу резолуције која је давно усвојена у случају Кореје. Тако би издејствовала да се већинским гласањем избори за став да се може интервенисати, али она нема снаге да уђе у то“, објашњава Васић.
Као илустрацију америчке немоћи у случају Венецуеле, Васић наводи пример Светске банке и ММФ-а, који нису дали сагласност на амерички предлог да Гваидов човек буде постављен за венецуеланског представника у тим институцијама.
Управо због те немоћи, САД су принуђене да се против власти Николаса Мадура боре методама економског исцрпљивања и субверзије путем напада на енергетски систем и систем снабдевања.
Према Васићевим речима, Америка је раширила своје фронтове тако што је поред старих конфронтација на Блиском истоку и у Авганистану, на Корејском полуострву и са Русијом и Кином, додала и нове. Увођење царина на авионе произведене у ЕУ упућује на то, а ту је и ширење конфронтација у Јужној Америци — поред Венецуеле, Америка се сукобљава и са Кубом и са Никарагвом.
„Нисам сигуран да Америка има велики маневарски простор, мој утисак је да су то више тешке речи и претње упућене сопственој јавности да покажу како је Трамп јак и упућене Венецуели да продрмају ту земљу. Међутим, то је за сада без ефекта. Кључ је у томе колико Мадуро може економски да издржи и да ли ће земље које га подржавају, хтети и моћи да одреше кесе, јер ако му оне не пруже финансијску помоћ, у овој години кризе, а 2019. биће кључна, тешко да ће Мадуро издржати“, каже Васић.
Док амерички државни секретар Мајк Помпео са колумбијско-венецуеланске границе оптужује Русију за мешање у унутрашње ствари Венецуеле, дотле Хуан Гваидо користи услуге колумбијског ратног ваздухопловства како би се кретао по земљама Латинске Америке, додаје Васић.
Опште је познато да су Гваидове акције финансиране из иностранства, али проблем настаје у томе што тај прилив новца полако пресушује, јер самопроглашени председник Венецуеле не показује да ће успети у својим намерама.
Васић напомиње да чак и поједини опозициони прваци у Венецуели, који су на последњим председничким изборима били Мадурови противкандидати, не признају да је Гваидо легитимни председник. Они се, објашњава Васић, слажу да Гваидо може да помогне да се уклони Мадуро, али му негирају право да постане председник Венецуеле без избора.
Све у свему, седница Савета безбедности је део прљаве игре у којој Америка није успела да оствари своје намере у кратком року и сада покушава да одржава тензије на високом нивоу како не би испало да је одустала од Венецуеле, закључује Васић.