Истраживање које је водио Институт за зоологију Кунминг у југозападној Кини требало је да расветли еволуциони процес који је довео до људске интелигенције, преноси Си-Ен-Ен.
„Величина мозга и когнитивне способности су најдраматичније измењене особине код људи током еволуције, а ипак генетски механизми који леже у основи тих људских специфичних промена остају недостижни“, наводи се у извештају објављеном 27. марта у кинеском часопису „Нешенел сајенс ривју“.
Један од водећих истраживача Су Бинг је рекао да је експеримент одобрио универзитетски одбор за етику.
„Током експеримента су поштоване не само најбоље кинеске и међународне научне праксе, већ и међународни стандарди за права животиња. Дугорочно гледано, таква темељна истраживања ће пружити вредне информације за анализу етиологије и лечења болести мозга, узрокованих абнормалним развојем мозга, као што је аутизам“, навео је Су у мејлу Си-Ен-Ену.
Међутим, научници, који се већ неко време баве етичким проблемима у вези са генетским експериментима на мајмунима, сматрају да се то истраживање налази на „клизавом терену“.
То је већ друга контроверзна ситуација у последњих пола године у Кини, која је повезана са морално сумњивим генетским истраживањима. У новембру 2018. године одјекнула је вест да је кинески научник Хе Џијанкуи први пут у историји успео да створи генетски модификоване бебе отпорне на вирус ХИВ-а којим су били заражени њихови очеви.
Притом се користио иновативном ЦРИСПР-цас9 технологијом, за коју многи научници кажу да је тек у почетној и експерименталној фази развоја и да није прикладна за тестирање на људима.
Убрзо је изгубио посао на Универзитету у Шенжену, а кинеске власти су покренуле истрагу после које су закључиле да експеримент није спроведен у складу са етичким стандардима кинеске научне заједнице.
Кинески научници су у овој новој студији код 11 резус макакија успешно имплантирали копије људског гена МЦПХ1, који је важан фактор у развоју и еволуцији људског мозга.
Анализа њихова понашања после трансплантације гена указала је на боље краткорочно памћење и брже време реакције у поређењу са контролном групом.
Међутим, многи западни научници убрзо су почели да критикују рад кинеских колега.
Генетичар Џејмс Сикела са Универзитета Колорадо рекао је да се кинески истраживачи налазе на „клизавом терену“.
Наиме, Сикела и његови колеге приказали су у свом истраживању објављеном 2010. године да трансгенични експерименти на приматима повлаче озбиљне етичке проблеме и да се са њима повећава ризик да примати буду изложени још већој експлоатацији.
Биоетичарка Џеклин Гловер са истог универзитета упоредила је тај експеримент са научно-фантастичним филмом „Планета мајмуна“, у којем су суперинтелигентни примати надвладали људе.
„Ако хуманизујемо мајмуне, можемо им начинити велику штету. Где би они онда живели и шта би радили? Не смемо да стварамо бића која после не могу да воде смислен живот“, рекла је Гловерова.