Циљ кампање је да се привуче што више младих особа да се прикључе ВЦГ, а осим планиране изложбе војног наоружања, опреме и возила, планирано је и да се преко посебних инфо-пултова максимално промовише добровољно служење војног рока, као и професионални ангажман у Војсци.
Кампања да што више Црногораца постану професионални војници траје мјесецима, а њене одјеке грађани могу видјети свакодневно и на улицама главног града, у коме чак и дио аутобуса редовних градских линија служи као покретна реклама за промоцију војног позива.
Министарство одбране, наравно, снажно подупире ову акцију, па будуће војне добровољце жели да стимулише уз почетне плате у износу од 250-300 евра, не би ли дио њих након тога прешао у редове професионалних војника. Са друге стране, постоји и дио јавности који се пита откуд наједном тако агресивно промовисање војног позива у Црној Гори, нарочито ако се има у виду да је током НАТО кампање власт често поручивала да ће безбједност Црне Горе након прикључења Алијанси бити заокружена, те да Црној Гори у НАТО-у практично неће требати војска.
Поред тога, у најави је и доношење закона по ком ће припадници црногорске Војске морати обавезно (нажалост, више не и добровољно) да учествују у НАТО мисијама у иностранству, па многи сумњају да је и ово један од разлога грозничаве кампање регрутовања све више нових младих војника.
Ипак, у Војсци су засад, чини се, задовољни одзивом на њихову кампању, што новинар „Дана“ Марко Вешовић тумачи околношћу да је у Црној Гори већ деценијама на сцени једна прилично компликована финансијско-економска ситуација у којој већина грађана веома тешко живи, па су, сматра он, послови који се нуде у војсци а укључују и одлазак како би се учествовало на неким страним ратиштима као плаћеник, за неке добра прилика за зараду коју не би могли остварити у Црној Гори.
Други занимљив аспект ове приче, према ријечима Вешовића, јесте питање војске Црне Горе која је као дио Војске Југославије за малу земљу некада имала прилично озбиљну војну инфраструктуру и потенцијале, а који су парадоксално након 1999. намјерно уништени.
„Након распада државне заједнице и црногорске државне самосталности, политички врх Црне Горе донио је одлуку да практично потпуно елиминише војне потенцијале. Направљено је Министарство одбране, које је прилично карикатурално, са неких 2.500 запослених, од чега је можда само око 500 припадника активног војног састава. То је један прилично мали војни потенцијал, и то је дјеловало прилично смијешно. Људи су се ишчуђавали таквој црногорској одлуци, али то је правдано тиме да је наш стратешки циљ чланство у НАТО-у, и да ће нам НАТО дати сасвим довољне безбједносне гаранције, те да нама, у суштини, ни не треба војска“, подсјећа Вешовић.
Он за Спутњик напомиње да је наратив о томе како Црној Гори не треба војска, а који је готово деценију употребљаван за промоцију црногорског чланства у НАТО-у, кулминирао 2017. године, када је државни врх прогласио војску практично непожељном, јер је речено да ће све безбједносне гаранције за Црну Гору преузети западна војна алијанса, а примјер тога је било управо небо, које сада за Црну Гору „чувају“ пилоти из Италије и Грчке.
„Сада се дешава нешто потпуно ново. Војска Црне Горе се изненада враћа као нешто пожељно, нуде се неки послови и прича се о добровољном служењу војног рока. Опет се полако говори о обнови војних потенцијала Црне Горе и штавише, у припреми су законска решења која ће људима у војсци да наметну обавезу да иду у (међународне) мисије, односно да учествују као страни плаћеници на ратиштима“, примјећује Вешовић.
„То је једна прилично лицемјерна политика Владе Црне Горе, и знајући колико је за црногорске грађане компликована социо-економска ситуација у Црној Гори, ја не сумњам да ће се јавити извјестан број људи који ће бити расположен за те послове“, додаје наш саговорник.
На дилему, шта је у суштини циљ такве политике ако се зна да је претходно донијета стратешка одлука да се ликвидирају војни потенцијали Црне Горе, те да се све што је у домену одбране препусти НАТО-у, наш саговорник је мишљења да се „дешава управо оно што су нам представници државног врха говорили да се неће дешавати“ — а то је да ће припадници Војске Црне Горе бити активно укључивани у најрискантније и најопасније мисије које НАТО предводи у свијету.
„Али онда су грађани Црне Горе преварени, јер је грађанима поручивано да од тога нема ништа и да је то само анти-НАТО пропаганда која постоји у Црној Гори и да се ради о покушају да се грађани уплаше тиме да је НАТО нека злочиначка машинерија која ће Црногорце да гура у ратове широм свијета. Све су то представници државних власти говорили да није тачно и да се ради о измишљотинама. Међутим, ако се испостави да је оваква реконфигурација војног састава Црне Горе пут да се црногорски војници угурају у опасне и рискантне мисије у иностранству, мислим да је то још један доказ да су грађани преварени и да је Влада Црне Горе обманула укупну јавност када је говорила о стратешким предностима чланства у НАТО-у“, закључује Вешовић.