Марковићева је у болници лежала последњих месец дана.
Драган Радовић из Удружења слобода рекао је Танјугу да је у контакту са породицом и да је Мирјана Марковић преминула од упале плућа након две операције.
Она је наиме, пре више од месец дана пала и сломила десну руку, због чега је морала да лежи, па је дошло до компликација и воде у плућима, што је изазвало упалу и довело до смрти. Радовић је пренео да је она желела да буде сахрањена у Пожаревцу, на гробном месту уз супруга, али да ће коначну реч о томе дати породица.
Датум и место сахране засад нису познати.
Русија јој је 2010. године дала азил, пошто је била у бекству од правосудних органа Србије, који су за њом расписали потерницу у оквиру истраге за злоупотребу са доделом државних станова 2000. године.
Марковићева је рођена 10. октобра 1942. у Пожаревцу.
Студирала је социологију на Универзитету у Београду, где је и докторирала.
Била је професорка социологије на Природно-математичком факултету у Београду. Социологију је предавала и као редовна професорка на Америчко-француском универзитету за менаџмент у Београду и на Факултету за међународни менаџмент у Београду. Поред тога била је и редовна чланица Руске академије друштвених наука, гостујући професор Московског државног универзитета Ломоносов и почасни професор тог универзитета.
Објавила је око 100 радова из подручја социологије, као и два уџбеника социолошке тематике. Дела су јој преведена на многе језике, као што су руски, енглески, кинески, грчки.
Поред академске каријере, најпознатија је била по политичком ангажману.
Била је један од оснивача ЈУЛ-а, коју су чиниле 23 левичарске и комунистичке партије.
До октобра 2000. године њена странка је била главни коалициони партнер Милошевићевој Социјалистичкој партији Србије (СПС).
Против Мирјане Марковић је неколико година након пада Милошевићевог режима подигнута оптужница поводом тврдњи тужилаштва да је Живку Кнежевић, бившу генералну секретарку Владе Републике Србије и чланицу Комисије Владе за стамбена питања, подстрекавала на злоупотребу службеног положаја, односно на доделу стана дадиљи њеног унука Илони Пешић, која иначе није за то имала законом предвиђене услове.
Због избегавања суђења, а потом и бекства из земље, српски Интерпол 2005. године расписао је потерницу за Марковићевом.
Представници Генералног тужилаштва Русије 2010. године саопштили су да Марковићева у тој држави ужива статус политичке избеглице и да није могуће њено хапшење по потерници српског Интерпола.
Због бекства, Марковићева није присуствовала ни сахрани супруга, који је у марту 2005. године преминуо у притвору Хашког трибунала, где му се судило за ратне злочине током сукоба на територији бивше Југославије.
Поред оптужби за подстрекавање на злоупотребу службеног положаја, Мирјана Марковић је у медијима незванично помињана као могући налогодавац убиства Ивана Стамболића и Славка Ћурувије, те као организатор групе за шверц цигарета, али поводом тих навода никада није саслушана, пренео је Танјуг.
Прошлог месеца Апелациони суд у Београду укинуо је пресуду којом је после 19 година осуђена на годину дана затвора због злоупотребе службеног положаја приликом доделе државних станова 2000. године.
Том одлуком наложено је да јој се суђење понови пред Вишим судом у Београду и отклоне све нелогичности из пресуде и повреде кривичног поступка. При томе је наведено да није јасно због чега првостепени суд није закључио да је кривично дело застарело, с обзиром на то да је Марковићева оптужена да је дело извршила у септембру 2000. године.