Од 16. фебруара, када су одржане прве антивладине демонстрације, Албанија се суочава са политичком кризом која говори о дубокој подељености албанског друштва — на једној страни налази се опозиција десног центра, предвођена Демократском партијом, на другој власт предвођена социјалистима и њиховим лидером Едијем Рамом.
На протестима ове суботе опет је било покушаја да се насилно уђе у зграду Владе, а полиција је одговорила сузавцем, воденим топовима и хапшењима.
Опозициони захтеви одавно су познати — реформа изборног законодавства, расписивање превремених избора и оставка Владе. Уз све то долазе и оптужбе на Рамин рачун за корупцију, која је заробила „земљу орлова“, тако да, тврде опозициони политичари, организовани криминал заправо влада Албанијом.
Вођа албанске опозиције и наследник некадашњег председника Саљија Берише на челу Демократске партије Љуљзим Баша оптужује Раму да је створио две Албаније — „једну за већину, лишену могућности за бољи живот, где људи одлазе у затвор због неплаћених рачуна за струју и другу… за оне изнад закона“.
Рама, који је премијер Албаније од 2013. године, успео је током година да развије бројне односе за албанским заједницама у региону, посебно са самопроглашеним независним Косовом, али је активно учествовао и у македонској кризи, те се поставља питање утицаја немира у Албанији на регион.
Како ће се албанска опозиција, уколико њене тежње за преузимањем власти превагну, поставити у погледу решења косовског питања и како протести у албанској престоници утичу на односе у региону?
Према речима стручњака за безбедност Љубана Карана, протести албанске опозиције стриктно се тичу албанских унутрашњих питања и преуређења албанске државе, тако да нема опасности да се прелију на неку другу земљу или територију у региону.
„Албанија је постала држава којом владају наркокартели“, објашњава Каран ситуацију у Албанији. „Главна индустрија у тој земљи је производња дроге, као и друге криминалне активности. Оне су тамо дубоко укорењене зато што их држава не санкционише, већ их форсира. Изгледа да је некима то дозлогрдило и сада покушавају да направе неки ред у сопственој држави.“
Међутим, Рамина самоувереност, због које одбија све опозиционе захтеве, потиче од тога што и даље важи за једног од главних америчких играча у региону, додаје Каран.
Уколико се у Албанији промени власт, политика те земље неће остати иста, али однос према Косову и Метохији и питању „велике Албаније“ неће се променити, тврди Каран.
„По питању Косова, они (и власт, и опозиција) имају исте погледе, супротне српским интересима, као и по питању ’велике Албаније‘. Они имају укорењен став, без обзира на политичке опције и опредељења. ’Велика Албанија‘ је традиционална идеја и политичка борба која траје већ 150 година и не може се тек тако мењати“, објашњава Каран.
Ниједна албанска власт, додаје наш саговорник, не одриче се „великоалбанске идеје“, али за идеју стварања „велике Албаније“, сада, први пут у историји, Албанија ужива подршку, како Каран каже, најјаче светске силе САД, као и других моћних држава. Русија је пре две недеље саопштила да се не меша у унутрашње послове Албаније.
„Идеја о ’великој Албанији‘ јача је од свих других идеја у албанском друштву. Она је већа и од економских и других политичких циљева, тако да не мислим да би било какве унутрашње политичке промене у Албанији допринеле томе да ми лакше решавамо проблеме на Косову и Метохији“, закључује Каран.
Према речима дописника албанских медија из Србије Идре Сеферија, иако су сви процеси у региону повезани, Албанија није део многих дешавања.
„Протести ће свакако највећи утицај имати на евроинтеграције. Мислим да ће трајати дуго, док се нешто не промени или можда не дође до дијалога између опозиције и Владе, за шта постоје позиви“, истиче Сефери.
Кад је реч о ставу Демократске партије по питању Косова и Метохије, према речима Сеферија, он је познат — противе се било каквом разграничењу, подели или размени територија.
Док је Демократска партија била на власти, није било много комуникације између Тиране и Београда, али то су биле друге године и други процеси, објашњава Сефери. Сада су, додаје, углавном сви албански политичари за дијалог и решење косовског проблема.
„Било је проблема због именовања министра спољних послова, коме је узето за зло то што је рекао да би било добро када би решење било у неком склопу регионалних дешавања, па се може закључити да Рамина страна има више идеја за неки споразум, него Башина страна“, каже Сефери.
Љуљзим Баша (рођен 1974) припада млађој генерацији албанских политичара, а његов пут у врх Демократске партије био је вртоглаво брз. После завршених студија у Холандији, прво је радио на Косову и Метохији у мисији Унмика, а у албанској политици активан је од 2005. године.
Одмах је постао министар за јавне радове, транспорт и телекомуникације, након чега је обављао и дужности министра спољних послова и министра унутрашњих послова. Између 2011. и 2015. године био је градоначелник Тиране.
Демократска партија, откако је изгубила власт 2013. године, налазила се у стању тражења новог пута и новог лидера и, како Сефери наглашава, било јој је тешко да, после Саљија Берише, лидера демократских промена у Албанији почетком деведесетих година прошлог века, нађе лидера који би је извукао из кризе.
Изгледа да је у Баши, који вуче породичне корене из Дренице са Косова, партија нашла праву личност за то. Протести, иако насилни, по чему се, како Сефери објашњава, разликују од сличних дешавања у региону, довели су до пораста рејтинга те партије.