Гибралтар је још један пример који указује да Србија по питању Косова и Метохије не би требало да ради ништа другачије од онога што раде или су радиле земље у сличној позицији, не одустајући од своје територије, каже за Спутњик истраживач Института за европске студије који се посебно бави приликама на Пиринејском полуострву Рајко Петровић.
Шеф шпанске дипломатије Хосеп Борељ је указ Европске уније којим се Гибралтар третира као британска колонија оценио дипломатском победом Шпаније која се 300 година бори да поврати територију на јужној обали Пиринејског полуострва.
После пораза на бојном пољу, миром у Утрехту из 1713. године Гибралтар је постао прекоморска територија Уједињеног Краљевства на Пиринејском полуострву, у стратешки важном Гибралтарском пролазу који спаја Атлантски океан и Средоземно море. Од тада трају безуспешни покушаји Шпаније да врати невелику територију од непуних седам квадратних километара на којој живи око 30.000 становника, на којој се налазе британски аеродром, као и војна база.
Шпанија сматра да ће јој овога пута „брегзит“ донети победу у спору са Великом Британијом поводом статуса Гибралтара. Крајем новембра прошле године премијер Педро Санчез је најавио да ће Шпанија поново актуелизовати свој захтев за заједнички суверенитет над Гибралтаром након што Велика Британија изађе из Европске уније.
Указом који је ЕУ донела фебруара ове године, та територија се, практично, сматра колонијом британске круне, што је више од симболичне победе за Мадрид, сматра шеф шпанске дипломатије. То, како је „Тајмс“ пренео изјаву Бореља, значи да ће за сваки будући споразум који се тиче Гибралтара, морати да се тражи и сагласност Шпаније.
Брисел је тај указ донео као део споразума који Британцима у случају „брегзита“ треба да осигура безвизно кретање у оквиру ЕУ.
Петровић каже да је за ЕУ пример са Гибралтаром изузетно важан.
„Они на том примеру хоће да покажу да институција Европске уније, односно државе ЕУ када су уједињене могу да учине много тога. Због тога је ЕУ и донела тај указ који је шпански министар спољних послова Борељ протумачио као признање да је реч о колонији. Ако ЕУ сматра да је Гибралтар колонија Уједињеног краљевства онда она дефакто сматра да је то окупирана територија од стране Британије на коју Шпанија има пуно право, па и да ту територију поврати“, објашњава саговорник Спутњика.
Он напомиње да званични Мадрид претходних месеци није крио незадовољство због начина на који је Велика Британија третирала Гибралтар и да је пре пар месеци стао иза тога да се питање Гибралтара у случају изласка Британије из ЕУ не може решавати без Шпаније.
Петровић указује да је случај Гибралтара врло занимљив у контексту решавања нашег проблема Косова и Метохије. Он подсећа да је пре више од 300 година након оружаног сукоба са Великом Британијом, Шпанија у Утрехту потписала мир који је по њу био неповољан и ставио Гибралтар у ситуацију у каквој је данас у политичко-правном смислу.
„И поред тога што су потписали тај споразум, они га, међутим, очигледно сматрају неправедним и изнуђеним потезом и никада нису одустали од своје борбе за тај део Пиринејског полуострва, без обзира на то да ли је Шпанија била република, диктатура или парламентарна монархија, као што је данас. Дакле, они прилично доследно показују један принцип и то против једне изузетно моћне земље каква је Велика Британија, и показују да је уз стрпљење и уз посвећеност могуће изборити се за тако нешто“, наглашава истраживач Института за европске студије.
Петровић напомиње да постоји још много сличних случајева у свету, какав је и однос Кине према Хонгконгу. Кина је, како су то увек изјављивали њени званичници, била спремна да чека колико год је потребно да поврати Хонгконг.
„Наравно да се намеће закључак да Србија не би требало да ради ништа другачије од онога што су радиле те земље. Оне су се бориле и боре се за далеко мањи део своје територије, чији је и културни и историјски значај далеко мањи, за разлику од наше ситуације када се поставља питање да ли ћемо се одрећи једне шестине наше територије која има историјски и културно немерљив значај за нас“, истиче Петровић.
Он уз то додаје да се геополитичке прилике мењају.
„Мислим да треба пажљиво да анализирамо овакве случајеве и да се просто држимо одређених принципа који сигурно у будућности могу бити само повољнији за нас“, закључује саговорник Спутњика.