Заговорници тезе да забрана коришћења пластичних кеса, чаша за кафу, боца за воду, штапића за уши, тањира и прибора за јело, сламчица за пиће, држача за балоне, односно производа од пластике за једнократну употребу у корист других материјала може имати негативне последице за животну средину, тврде да није тачно да је коришћење алтернативних производа, на пример папирних кеса или стаклених боца, мање штетно. Они тврде да ће замена пластике другим материјалима узроковати већу потрошњу енергије, а самим тим и повећану емисију штетних гасова.
Бранитељи пластике тек почињу са својим лобирањима. Да ће их бити све више не треба сумњати јер је Европски парламент у марту ове године изгласао увођење забране коришћења пластичних производа за једнократну употребу од 2021. године, у циљу борбе против загађења од искоришћене пластике. Чланице ЕУ су подржале забрану, а да би је спроводиле мораће појединачно да је усвоје. Забрана пластике, поготово кеса, све је масовнија и у многим земљама широм планете, па и у Србији.
О томе колико је пластика заправо штетна, као и о аргументима оних који покушавају да промовишу друге материјале у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са др Сандром Глишић, доцентом на Технолошко-металуршком факултету у Београду.