Подсећајући да је последњи пут у Русију у оклопном возу долазио деда Ким Џонг Уна, Павел Фелдман са Института за стратешка истраживања и прогнозе Руског универзитета пријатељства народа оцењује да је Кимова посета заиста догађај историјских размера.
„Долазак Ким Џон Уна на разговоре с Путином о нуклеарном разоружању говори само једно — да он није постигао договор с Доналдом Трампом и да су резултати разговора које је са њим већ двапут имао очигледно и за Кима и за Кину разочарање. Сада ће бити покушај број два, али овога пута већ усаглашен са Москвом. Природно да је западни свет, пре свега САД, под тензијом, а веома је занимљиво какви ће непротоколарни споразуми у сенци бити закључени“, каже Фелдман.
Он истиче да Русија сада има шансу да покаже да може боље да води преговоре и да може бити оптималнији гарант мира и одсуства нуклеарног оружја на Корејском полуострву, него САД на челу са Трампом.
„Додуше, Русију не видим у улози посредника у преговорима о нуклеарном програму између Северне Кореје и Сједињених Држава, зато што посреднику треба да верују обе стране у преговорима, а Вашингтон баш не верује Русији. Зато мислим да ће бити рођен неки нови формат, можда сасвим без САД, а рецимо уз учешће ЕУ, УН и, наравно, пре свега Кине и Русије“, напомиње Фелдман.
Очекивања Борислава Коркоделовића, некадашњег спољнополитичког уредника у Танјугу, од сусрета Путина и Кима су позитивна и, како каже, умерена. Он подсећа на традиционално добре односе између Москве и Пјонгјанга и на чињеницу да је Совјетски Савез, на неки начин, 1945. године „избацио“ на лидерску позицију у Северној Кореји деду данашњег лидера Ким Ил Сунга.
Он се, додаје Коркоделовић, чак 13 пута састајао са совјетским руководством, а његов син, Ким Џонг Ил, отац данашњег лидера, четири пута се срео са совјетским и руским лидерима. Сада се, каже, сусрећу Ким Џонг Ун и Владимир Путин.
„Мислим да ће председник Путин показати да је Русија земља која се све више пита када је реч о темама које се тичу Азије, нарочито тако близу њених граница као што је Корејско полуострво и када је тако велико и осетљиво питање као што је нуклеарно разоружање. Међутим, треба имати у виду да је Северна Кореја под веома строгим санкцијама УН и да Москва о томе мора да води рачуна. Ипак, Москва се, баш као и Пекинг, а у значајној мери и Јужна Кореја, залаже за ублажавање санкција Северној Кореји, тако да очекујем да ће управо питање преговора око нуклеарног програма Северне Кореје, али и питање санкција Пјонгјангу, бити међу високо позиционираним темама разговора двојице председника“, сматра Коркоделовић.
Треба, додаје Коркоделовић, очекивати и разговоре о билатерално-економској сарадњи, иако је она управо због санкција обема земаљама доста ограничена и прошле године је износила тек 34 милиона долара.
Оно што је, према речима Коркоделовића, посебно занимљиво јесте тренутак у којем лидер Северне Кореје долази у Русију.
„За председника Путина је први излазак Кима после неуспешних преговора у Ханоју добитак, у смислу да се истиче та улога Русије у Азији. Русија са Путином на челу све више пажње обраћа на своја далекоисточна подручја и све већу пажњу поклања Азији, у смислу да жели да буде и европска и азијска сила. Овим самитом са лидером Северне Кореје, који ће сигурно привући велику пажњу међународне јавности, Путин чини један значајан корак у том правцу“, напомиње Коркоделовић.
Сличног става је и Владимир Колотов, директор Института „Хо Ши Мин“ на Санктпетербуршком државном универзитету, који се слаже са оценом да Русија може да одигра значајну улогу на Корејском полуострву.
„Русија не може да игра улогу Сједињених Држава, али може да покуша да деблокира ситуацију која је тренутно у ћорсокаку. Чак ни самит у Ханоју није помогао. Американци су поставили услове које је немогуће испунити, а то је једнострано разоружање. Можда ће Путин успети да расплете тај проблем, тако да с једне стране ојача безбедност на Корејском полуострву, а с друге да покуша да утиче да на сваки корак у правцу разоружања Пјонгјанга Американци скину неке санкције“, сматра Колотов.
Русија, како наводи, има потенцијал за тако нешто, тим пре што су земље које се непосредно граниче са две Кореје заинтересоване за миран процес, без звецкања оружјем и за денуклеаризацију Корејског полуострва. САД засад само умеју да прете, али, како сматра наш саговорник, то је контрапродуктивно. Колотов указује и на економске предлоге који би могли да допринесу попуштању напетости на полуострву.
„Русија је имала одређене предлоге да се направи Велики источноазијски енергетски суперпрстен и Транскорејска железница. Ми имамо масу предлога, а у принципу, ако би се они спровели, ситуација се може деблокирати“, примећује Колотов.
Павел Фелдман такође истиче моћан потенцијал економских пројеката.
„Трговинско-економски односи Русије и Северне Кореје имају потенцијал за развој. Рецимо, Северна Кореја је, ма како чудно звучало, с техничког становишта веома напредна земља. Одавно је под санкцијама и нико јој не продаје високотехнолошку опрему и зато је много тога научила да прави сама. На пример, има одличне лекове и медицинску технику. А Русија има природне ресурсе које би могла да понуди, тако да има доста тема за разговор“, закључује Фелдман за Спутњик.