Само што су утихнули коментари на пожар који је озбиљно нарушио чувену француску Катедралу Нотр Дам, међу којима је било и оних који, према оцени аналитичара, указују да се Европа суштински дехристијанизује, портал „Редит“ објавио је мапу Европе која сведочи о расту броја атеиста.
Према тој мапи, највећи број њих је у Чешкој, чак 72 одсто. У Норвешкој их је 62, а у Британији 53 одсто. Половина житеља Шведске нису верници, а у Француској 40 одсто становништва чине атеисти.
За разлику од Чешке, Словачка са којом су некада чинили једну државу броји само 12 одсто атеиста. После Чешке, у Русији их је највише у односу на земље некадашњег источног блока — 15 одсто. Пољска има седам одсто, а у Србији и Грчкој је по четири одсто оних који не припадају ниједној религији. Најмање атеиста је у Румунији и Северној Македонији — само по један одсто.
Колико год те резултате узимали условно, зависно од тога на који начин се до њих дошло, атеизам несумњиво расте захваљујући кризи религије.
Социолог религије, научни саветник Института за политичке студије, др Зоран Милошевић за Спутњик каже да пораст атеизма није нова, него непроучавана појава.
„Просто, истражују се религије, религиозност, а атеизам је остао по страни, поготово на Балкану, али не и у Америци и Русији где се то чини. Оно што је, међутим, приметно је пораст атеистичких организација и то оних званичних регистрованих, пре свега у Америци, Канади, Западној Европи, Аустралији и Русији, што сведочи да су они све организованија снага“, истиче Милошевић.
Он напомиње да су бројни разлози за ширење атеизма и слабљење религија, посебно хришћанства. Како је представљено у медијима, хришћанство, посебно западно, односно римокатолицизам и протестантизам, прво се, како каже наш саговорник, везују за педофилију и бројне финансијске скандале.
„Дакле, ви већ имате укаљан лик западне цркве, која се такође везује и за бројне злочине мисионара Римокатоличке цркве“, наглашава Милошевић и напомиње да то нису само они током Другог светског рата, него пре свега они током преврата у Јужној Америци. Насиље се доводи и у везу са црквеном политиком када је међу Словенима унијаћење, односно признавање папе за врховног поглавара било насилно, подсећа Милошевић.
За опадање хришћанске религије на Западу он разлог види и у материјализму. Од Француске револуције Запад је достигао један завидан материјални ниво који је био узор готово целој планети. Међутим, како напомиње Милошевић, материјализам и духовност не иду заједно.
„Када се човек везује за богатство он нема веру, него се везује за материјалну сферу која је пролазна и траје колико људски живот. То доводи до кризе религије. Имамо јако изражену појаву у последњих 20 година да се продају постојеће римокатоличке и протестантске цркве у земљама Европске уније. Према подацима института из Лондона, продато је око 500 таквих цркава, при чему се негде око половине претвара у џамије, а друга половина у кафиће, а ако су у питању манастири они се претварају у хотелско-туристичке комплексе“, објашњава тај социолог религије.
У таквом миљеу се, како истиче Милошевић, стварају услови за бујање атеизма, односно невере. Када се види све то што се ради, што се по медијима провлачи, а везује се за црквене великодостојнике, не само што људи беже из традиционалних верских заједница, него се приклањају атеистичким организацијама, наводи он.
„Дакле, сада имамо један супротан ток где људи закључују да не постоји ништа што се тиче душе и духа и почињу да бивају противници свега тога и верују само у материјално које постоји“, прецизира Милошевић.
На питање о ситуацији у православљу, он одговара да и ту расте број атеиста, без обзира на то што одређена социолошка истраживања показују раст припадности православној вери.
„Та истраживања су широко постављена и довољно је да се човек изјасни да је православан, а онда када то даље истражујете видите да ти људи нису практични верници, него су просто свесни да је православље део њиховог идентитета, њихове културе и онда се тако и изјашњавају. Оно што је, рецимо, интересантно и за Русију као највећу православну државу, па и за Србију, број практичних верника још није прешао 10 одсто“, наглашава саговорник Спутњика.
Он објашњава да би било идеално када би било 12 одсто оних који практикују веру редовним одласком у цркву и на литургију. Тај постотак практичних верника би за собом повукао и остале и онда би се могло говорити о узлазној линији и стабилности вере, каже саговорник Спутњика.
„Други проблеми, расколи, политика која намеће друге теме зауставили су ту врсту интереса и жеље да се људи из срца и душе врате својој вери и да је практикују у молитвеном, литургијском смислу“, сматра научни саветник Института за политичке студије.