Упркос напорима антируских кругова, данас је полуострво Крим међу најдинамичнијим регионима Руске Федерације, наводи се у резолуцији коју је усвојила асоцијација „Пријатељи Крима“ у оквиру петог Међународног економског форума на Јалти.
Према наводима аутора, кримске власти чине много на промовисању легитимних интереса Кримљана у међународној заједници и међународним организацијама.
Циљеви организације „Пријатељи Крима“, основане пре две године, јесу борба за поштовање демократског избора грађана Крима, прекид међународне репресије економским санкцијама и признавање принципа немешања у унутрашње ствари других држава.
„Форум је јасан показатељ све веће подршке признању Крима као неотуђивог дела Руске Федерације од стране међународне заједнице. Број пријатеља Крима у многим земљама расте. Стога, није случајно што је велики број учесника Јалтинског Међународног економског форума, који нису чланови међународног удружења ’Пријатељи Крима‘. На тај начин они су постали пријатељи Крима и показали су ту жељу“, рекао је за Спутњик заменик председника Савета министара Републике Крим и стални представник Крима при председнику Русије Георгиј Мурадов, подсећајући да на форуму учествују представници из око 80 земаља света.
Мурадов је нагласио да су на форуму усвојене важне резолуције које се односе на рад асоцијације „Пријатељи Крима“, која, како је рекао, функционише захваљујући ангажовању пријатеља у иностранству, а без учешћа и мешања кримских власти.
Власти Крима, како је додао, само помажу и пружају техничку помоћ.
Резолуција покрива веома широк спектар питања њихових активности.
„Други, веома важан, део је тема заштите људских права оних који су у Европи рекли да подржавају уједињење Крима с Русијом. Њихова права се на најочигледнији начин грубо крше, људи се прогоне. Украјински представници националистичких власти у Кијеву обилазе министарства и покушавају да подстакну бирократију Европске уније да предузме акцију против ових људи и изненађује што европска бирократија предузима тај корак. Желимо да упозоримо све — не може бити различитих стандарда у заштити људских права. Ако неко у европским органима (власти) има питања о томе шта се дешава на Криму и шта се овде ради, како живи Крим, може спокојно доћи да нас посети, ми ћемо им све показати“, нагласио је Мурадов.
Мурадов истиче да Крим пет година након присаједињења Русији живи „хармонично, мирно, дише пуним плућима“ и да се веома активно развија у социјално-економском плану.
„Развија се захваљујући чињеници да га најснажније подржава Руска Федерација, који га је, као своје дете, вратила у своју породицу. Дакле, подршка Русије је толико велика да ми то видимо и у новом мосту, који је изграђен кроз Керчки мореуз, а то је огромна конструкција — ове године биће завршен његов железнички део; и у новом аеродрому, који сте ви, вероватно, видели, долазећи на Крим. Гради се траса ’Таврида‘, огроман број болница, школа, обданишта, друштвених установа. Све ово указује да се Русија, као наша домовина, брине о Криму на очински начин, јер је њему та брига веома потребна“, рекао је Мурадов.
Главна тема економског форума на Јалти је „Свет. Русија. Крим. Нова светска реалност“. Одговарајући на питање како види нову реалност у свету, Мурадов са жаљењем констатује да се она развија на негативан начин и да има тенденцију ка погоршању ситуације.
„Управо зато се велико интересовање и велика пажња поклања форуму ’Пријатељи Крима‘, јер се овде разговарало о веома једноставним стварима, како вратити свет у колосек конструктивних односа добронамерне сарадње, одбацити питање Крима и прихватити да је воља народа најважнији фактор. Тим пре што је оно било потпуно легитимно. О томе је данас врло јасно и говорио Владимир Константинов, председник парламента. Он је све детаљно изложио. Када је био уништен Устав Украјине, украјинске државе, Крим је једини сачуван са легитимним парламентом, Владом и са консолидованом вољом народа, који није хтео да буде укључен у рат, етничку чистку и самоубиство. Због тога је била донета одлука“, навео је Мурадов.
Он је подсетио да је у почетку Крим био независна држава, призната од стране Руске Федерације, али да је због претње рата и етничког чишћења затражио да буде део Руске Федерације.
„Тврдња да је то била некаква анексија је бесмислене, јер је поштована читава законска, правна процедура. Не може бити окупације или анексије ако је реч о независној држави, која је гласала у парламенту и одлучила да тражи интеграцију са другом државом. Каква овде може да буде буде окупација или анексија?!“, нагласио је Мурадов.
Мурадов је изразио и задовољство због подршке коју Криму пружају, како је рекао, пријатељи из Србије.
„Веома смо задовољни што од самог почетка удружења ’Пријатеља Крима‘ и од првих дана када је Крим почео да изјављује да не жели да живи у тој нацистичкој држави, која је почела да се формира у украјинском простору, на њеном делу, а не на целом, српски пријатељи су увек били са нама. Код нас долазе бројне делегације и парламентарци из Србије, а данас је овде наступао и Александар Шешељ, који је веома дирљиво говорио о 20. годишњици трагичних догађаја у СР Југославији. Мени је било пријатно да чујем изјаве о пуној подршци Изјави о солидарности са народом Србије, народима Југославије, против неправде, коју су предузеле земље НАТО-а против нашег братског народа“, закључио је Мурадов.