Српско-канадски тим утврдио је први налаз присуства неандерталаца на територији Србије, а откриће је објављено у престижном научном часопису „Џурнал оф хјуман еволушен“.
Надомак Ниша, у пећини Пештурини пронађен је зуб детета које је у Јелашничкој клисури живело пре око 100.000 година.
Горњи кутњак има карактеристичан облик крунице и остале специфичности које недвосмислено показују да је припадао неандерталцу.
„Можда се неком чини да је један зуб мала ствар, али у свету палеонтологије то је веома значајно, поготово кад су у питању кутњаци који носе обиље информација. До сада смо анализирали анатомију, морфологију тог примерка, а у будућем раду покушаћемо да изолујемо и древну ДНК, тако да ћемо имати и генетичку страну приче“, истиче у разговору за Спутњик учесник у пројекту и кустос природњачке збирке Народног музеја у Краљеву Предраг Радовић.
Он наглашава да су неандерталци били врло специфична форма људи.
„Анализом неандерталског генома из древних остатака 2010. године утврђено је да су се неандерталци и хомо сапиенси укрштали. Дешифрован је драфт геном неандерталца. Данашње популације, све осим на подручју субсахарске Африке, носе око два одсто нуклеусног генома од неандерталаца. Дакле, дефинитивно се зна да су се наши преци укрштали са неандерталцима и да смо ми данас продукт њиховог укрштања.“
Упркос увреженим стереотипима, истраживања су показала да неандерталци нису били заостали и неинтелигентни.
„На локалитету Пештурине пронађена је и једна кост пећинског медведа са намерним, паралелним урезима, што практично представља један вид апстрактне уметности. То говори да су неандерталци били много напреднији у когнитивном смислу. Такође је утврђено да је у просеку мозак неандерталаца већи од мозга модерног човека. Они су били и изузетно добри ловци, имали су изузетно добру организацију и планирање борбе, експлоатацију животиња, итд.“
Иначе, на том локалитету откривено је и пуно остатака праживотиња, па се тако зна да су у околини Ниша живели и мамути, носорози, бизони и пећинске хијене.