Јоаникије је казао да упркос спремности СПЦ да потпише уговор са државом, као што су то урадиле Исламска заједница и Римокатоличка црква, нису наишли на искрен дијалог.
„Уместо тога добили смо нацрт закона о слободи вероисповести, који је више личио на револуционарни позив за гоњење Цркве и пљачку њене имовине, него на ваљано правно регулисање слободе вере“, рекао је Јоаникије.
Он је навео да израда и усвајање закона о слободи вере има велики значај и за Цркву и за државу.
„Ми већ дуже времена, више од једне деценије, наглашавамо да то важно питање треба решити у складу са општеважећим правним начелима и Уставом Црне Горе. Организовали смо 2008. године међународни научни скуп на тему верских слобода данас и штампали зборник радова“, рекао је Јоаникије.
Он је саопштио да су иницирали, нажалост безуспешно, више пута дијалог са надлежним државним институцијама који би допринео бољем разумевању овог питања.
„Позитивно смо оценили закључење уговора између Црне Горе и Римокатоличке цркве и сличне уговоре са другим верама у Црној Гори. Изразили смо спремност да потпишемо уговор са државом уколико би он био прихватљив за обе стране“, казао је Јоаникије.
Досад је, како је додао, неславно текла прича са тим нацртом, али га се власти још несу одрекле.
„Ми, свакако, не можемо да прихватимо закон у ком бисмо у својој држави од ње били дискриминисани у односу на друге цркве и верске заједнице. Недопустиво је да се кроз различите правне акте који се односе на исту материју — слободу вере — уводе двојни стандарди и неравноправност међу верама у Црној Гори“, сматра Јоаникије.
Он је казао и да они који би да руше крстионицу на Михољској превлаци нашли би се на трагу злотвора који су срушили Превлачки манастир средином 15. вијека и Ловћенску капелу, али би и њихово проклетство примили на себе.
„Питање крстионице на Превлаци не може се правилно разумети без њене предисторије. Тамо је давно порушена наша највећа светиња, Манастир Светих Архангела који вековима чека обнову“, рекао је Јоаникије.
Према његовим речима, светиња коју је Свети Сава одредио за седиште древне Зетске епископије. Она је у време цара Душана уздигнута на степен митрополије, а данашња Митрополија црногорско-приморска чува њен континуитет. Та светиња, иако давно порушена, поштује се као прва катедра Митрополије.
„Митрополит црногорско-приморски Амфилохије дао је све од себе да се започне поменута обнова. У том циљу, окупио је најпознатије и најискусније стручњаке који би помогли да се испуне одговарајући стандарди приликом обнове. Међутим, наишао је на неразумевање код државних институција, које уместо да дају стручну подршку, само коче и одуговлаче“, рекао је Јоаникије.
Иако нема дозволу, та крстионица пробудила је свест о Превлачкој светињи и постала симбол њене обнове.
„Они који би је сада рушили, нашли би се на трагу оних злотвора који су срушили славни Превлачки манастир средином 15. века, као и на трагу оних који су срушили Ловћенску капелу, али би и њихово проклетство примили на себе. Надам се да до тога неће доћи“, рекао је Јоаникије.