Екстремна десница је после скоро четири деценије ушла у парламент, са освојена 24 посланичка места, што је онолико колико су анкете и предвиђале.
Политички су се уздигли у децембру прошле године, кад је странка Вокс, коју води Сантијаго Абаскал, постала део коалиције у Андалузији након регионалних избора.
Међутим, себе не сматрају крајњом десницом већ само десницом, противници су независности Каталоније и великог прилива миграната.
Вокс ступа на политичку сцену и испуњава жеље за политичком променом која нуди нешто ново, рекао је за Си-Ен-Ен Хосе Игњацио Торебланка из Европског већа за међународне односе у Мадриду. Објаснио је како је њихова појава везана са кризом представничког састава који погађа целу Европу.
„Избори постају све емотивнији, игра се на осећања“, рекао је Торебланка.
Он је указао на сличне трендове у Италији, Француској и Великој Британији и констатовао да специфичности сваке од земаља одређују појављују ли се ови нови радикални политички пројекти с левице, деснице или независно од ових традиционалних подела.
Како се наводи, у случају Шпаније те специфичне околности односе се првенствено на захтеве за независност Каталоније, која је довела до окупљања око десничарских идеја о национализму, али и на тврде ставове о илегалној миграцији, пренео је Танјуг.
Торебланка је додао и да је Вокс „социјално конзервативна странка, али врло либерална у економском смислу“, за разлику од нпр. француског Националног фронта.