Крајем марта 1945. године ослобођене су Белгија и јужна Холандија, али је белгијски краљ Леополд III био заробљен у Аустрији, а Леополдова мајка се плашила да ће нацисти убити целу породицу.
Тако је Вилхелмина размотрила могућу размену, открио је холандски историчар Мајкл Рименс.
Наложила је свом министру спољних послова у егзилу у Лондону Ван Клефенсу да преко Ватикана провери да ли се високим нацистичким званичницима може понудити пут за бег у замену за ослобађање белгијске краљевске породице, открива Рименс који је управо објавио дневнике министра.
Та открића бацају додатно светло на то како су главни нацисти покушавали да преговарају о свом бекству из Европе у последњим данима рата. Многи високопозиционирани нацисти су успешно пребачени у Латинску Америку, укључујући Адолфа Ајхмана, Јосефа Менгелеа и Клауса Барбија.
„До сада никада нисмо чули да су Холанђани играли улогу у томе“, напомиње Рименс, аутор књиге „Величанство, Ви не знате шта је стварни живот“.
У марту 1945. краљица Вилхелмина се вратила у ослобођени део Холандије и крајем месеца отпутовала у Брисел да види белгијску краљицу мајку Елизабету и краљевог брата Чарлса.
Леополда III, који је под контроверзним околностима остао у Белгији током нацистичке окупације, управо су нацисти пребацили у Аустрију 1944. године, када су савезници напредовали и тамо је био заточен са својом другом женом, принцезом Лилијан и њиховом децом, преноси Танјуг писање Би-Би-Сија.
Његова мајка Елизабета је Вилхелмини рекла да се брине да ће нацисти убити краља и његову децу, каже Рименс, а будући да Леополдов брат није имао деце, бојала се за будућност белгијске краљевске породице.
У писму британском краљу Џорџу Вилхелмина је казала да се белгијска краљица мајка обратила Немцима преко Црвеног крста са захтевом да се барем деци дозволи да оду у Швајцарску. Немци су одговорили да би деца и Леополд могли да оду у Швајцарску ако би Швајцарци пружили сличан третман нацистичким шефовима.
Вилхелмина је затим разговарала са Елком ван Клефенсом који се 29. марта састаје са изаслаником Пија XII, који је био папа од 1939. до 1958. године.
Ван Клефенс је у свом дневнику записао да му је краљица наложила да замоли изасланика да са папом подели да су краљ Белгије и његова деца у опасности да буду убијени ако највиши нацистички челници не добију азил.
Холандски изасланик у Светој столици је у априлу 1945. године послао извештај о папиној подршци холандском предлогу.
Тај извештај недостаје у архиви, а историчар истиче да је познато да је краљица уништила неколико извештаја.
У белешци од 21. маја 1945. године написана краљичиним рукописом изражава се посебна захвалност за папину акцију.
„То значи да је папа интервенисао, али нема доказа“, наводи историчар.
Ватикан је годинама био под притиском да отвори своје тајне архиве из рата, а Света столица је прошлог месеца изјавила да ће отворити досјее следеће године.
Холанђани су током рата веома ценили Вилхелмину због обраћања путем радија из изгнанства у Лондону. Не само да је била позната као антинациста, већ је била позната по антиватиканском расположењу, али кроз ове податке одједном видимо веома различиту краљицу, каже Рименс.
Он наглашава да је због опасности у којој се нашла белгијска краљевска породица Вилхелмина одлучила да покуша да искористи папу.
Хиљаде припадника нацистичких СС јединица успело је да побегне током хаоса на крају рата, укључујући и многе високе званичнике. Међутим, интервенција холандске краљице није довела до ослобађања белгијског монарха. Краљ Леополд је на крају ослобођен неколико недеља касније, када су америчке снаге напредовале близу Салцбурга.
Вилхелмина је абдицирала 1948. и умрла 1962. године.