НАТО се у оквиру пројекта модернизације база на Балкану намерио да само у ваздушну базу Кучови у Албанији уложи око 50 милиона евра, открио је недавно албански премијере Еди Рама.
Отприлике исту суму Алијанса, према наводима македонских медија, планира да утроши и за модернизацију некада највећег војног полигона ЈНА — у војну базу Криволак, коју тренутно користи управо НАТО. У исто време најављена је и могућност изградње нове базе у Куманову.
Ницање нових база Алијансе у окружењу Србије Љубан Каран, официр КОС-а у пензији, види као очекиван потез. Он није изненађен ни идејом да и Македонија званично добије НАТО базу, посебно када је реч о полигону Криволак.
„На том полигону се могу симулирати сви временски и теренски услови: равница, пустиња, брда, воде… Њих тај терен занима и готово сам сигуран да ће ту да оснују базу. Ту постоје идеални услови за обуку НАТО снага и то не само за Европу, него и за Африку, Азију, јер је могућа симулација и пустињских услова борбе“, објашњава Каран који сматра да је база НАТО-а у Македонији реална ствар, а где ће се баш налазити у Криволаку остаје да се види.
Друга, повољна ствар за изградњу НАТО базе у том делу Македоније је, према Карановим речима, и та што им је врло близу аеродром који могу да користе неограничено.
„Пошто је и Македонија будућа НАТО држава, све што се дешава уклапа се у њихове досадашње активности“, каже наш саговорник. Он је уверен да ће база НАТО-а пре бити направљена у Македонији, него у Албанији, јер су услови у Македонији бољи и оперативно, а и стратегијски им то више одговара.
Каран не искључује могућност да НАТО базу изгради и у Куманову, мимо полигона Криволак.
„То је територијално врло близу. То би значило да би садашњи полигон био саставни део те базе“, калкулише Каран.
Наш саговорник, међутим, каже да ако све то гледамо из угла Србије, та идеја нам не иде у прилог јер је врло близу граница наше земље.
„Ваздушно линијом то је занемарљива удаљеност и зато би то представљало за нас реалну опасност од НАТО-а уколико са њима не будемо имали добре односе, или ако нађу неки разлог да нам праве проблеме, рецимо, у вези са Косовом“, наводи Каран.
Криволак је смештен у средишњем делу Републике Македоније, а од најближег већег града Кавадараца удаљен је 20 километара североисточно. Смештен је у долини реке Вардар, у средишњем делу Тиквешке котлине. Насеље је на приближно 140 метара надморске висине, у равничарском подручју. Локална клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора, што значи да су лета веома топла.
Југословенска народна армија је 1963. године у највећој тајности започела са организовањем и опремањем великог ненасељеног простора између Титовог Велеса, Штипа и Неготина. Војни полигон Криволак је пуштен у употребу шест година касније и био је највећи полигон у СФР Југославији. Заузима површину од 22.564 хектара, односно 22 километра у правцу север-југ и 18 километара у правцу исток-запад. Има све могуће теренске услове: шумске пределе, пешчане зоне (имитација пустиње) и реку Вардар за активности на води, што омогућава идеални простор за војне вежбе пешадије, оклопних јединица, ПВО, АБХ одбране, инжењерије, итд. Криволак је омогућавао војницима да тренирају као да су у реалним „ратним условима“.
Министарство одбране Македоније је најавило да планира да изнајми тај полигон заинтересованим земљама и њиховим армијама. Другим речима, до званичног уласка у НАТО Криволак неће мењати намену, али ће све његове природне предности — положај, конфигурација терена, распрострањеност и удаљеност од урбаних насеља — уз адекватну новчану надокнаду бити понуђене заинтересованим земљама, односно њиховим армијама.
На Криволаку ће бити инсталирана модерна војна техника неопходна за тренинге припадника војске и полиције. О преуређењу Криволака македонски званичници су разговарали и са званичницима у Вашингтону, који су изјавили да су спремни да финансијски и на сваки други начин помогну да се реализује идеја о модернизацији базе.