Случај је хтео да после посете папској држави прва званична посета Милорада Додика у улози председавајућег Председништва Босне и Херцеговине буде Турској, према којој, никада то није крио, не гаји баш никакве навијачке страсти.
Треба ли подсећати на Додикову изјаву да за БиХ навија само када игра против Турске. За кога је, пак, навијао председник Турске, који је осим Додика у Анкари угостио и бошњачког члана Председништва Шефика Џаферовића?
„Желимо да се што пре формира власт у БиХ без међусобних оптужби и надам се да ће се лидери што пре фокусирати на процес реформи, интеграције БиХ у евроатлантске институције и учлањење у НАТО, за шта Турска пружа велику подршку“, изјавио је председник Турске.
Може ли се та изјава Реџепа Тајипа Ердогана сматрати притиском на Републику Српску, јер бошњачки део власти у Сарајеву формирање Савета министара БиХ условљава управо пристанком Српске на Акциони план за чланство у НАТО?
Колико год то изгледало контрадикторно и условљавајуће, с обзиром на добро познати став РС да чланство у НАТО не долази у обзир, саветник Милорада Додика Срђан Перишић каже да уопште није реч о притиску Анкаре на Републику Српску. Објашњава и зашто.
„Ова изјава да Турска снажно подржава евроатлантске интеграције дата је из турских разлога да опстану колико-толико у Сарајеву и да не заоштравају односе са Американцима. Она је последица тога, али не и знак да то Турска стварно жели“, каже Перишић за Спутњик.
Образлажући свој став, он је указао да је утицај Турске последњих година опао у БиХ и то због два разлога. Тамо је дошао арапски капитал из Саудијске Арабије, односно Уједињених Арапских Емирата, с којима Турска данас није у добрим односима. С друге стране, на политику бошњачке елите велики је утицај Америке.
„Турске све мање и мање има у Сарајеву. Оно Турака што их тамо има под контролом су Американаца и Фетулаха Гулена“, напомиње Додиков саветник.
Да утицај Турске слаби у БиХ свестан је и Ердоган, каже Перишић и у том контексту подсећа на односе Турске и Америке који су заоштрени на многим правцима, поготово због војне, економске, енергетске сарадње Турске са Русијом, као и питања Курда. Због такве позиције Турска није хтела да тај минимални ослонац који јој је остао у Сарајеву додатно угрози посетом Додика и Џаферовића, тиме што ће Бошњацима рећи да треба да попусте и престану да уцењују РС и Милорада Додика, каже саговорник Спутњика. Међутим, он је уверен да Турска управо тако размишља.
„Ердоган није могао да каже оно што мисли, а то је — треба да формирате власт, пустите, какав НАТО. Као чланица НАТО-а Турска је направила велики отклон од сарадње са Алијансом и Западом управо због сарадње са Русијом“, објашњава Додиков саветник. Он напомиње да би изношењем оног што заиста мисли, Турска пустила низ воду Бакира Изетбеговића који је њен минимални ослонац у Сарајеву. Поклопила би га, како каже, та арапско-америчка струја која је сада доминантна у Сарајеву, а уједно би опет заоштрили односе са САД.
Перишић подсећа да Џаферовић припада Изетбеговићевој струји и да би јој била додатно отежана позиција у Странци демократске акције којој у новембру ове године предстоје избори. Тада ће бити одлучено ко ће преузети руковођење странком, да ли прозападна и арапска струја која је сада доминантна, или Бакирова која настоји да има добре односе и са западом и са Турском, што му, како каже Перишић, тешко иде.
„Зато што је на једној страни морао да помени фокусираност БиХ на евроатлантске интеграције и чланство у НАТО. То је на другој страни ублажио констатацијом да је „веома важно и питање укључивана БиХ у пројекат гасовода ’Турски ток‘“, приметио је саговорник Спутњика. Под утицајем Америке и Арапа у Сарајеву постоји, како напомиње, велики отпор томе да дође руски гас, иако је оно мало што га сада има управо руски гас који стиже из Србије преко Зворника.
„Ја мислим да је Ердоган био избалансиран, да у својој изјави није био антисрпски, ни против Републике Српске. Турска је као чланица НАТО-а испунила захтев САД, али она тако не размишља већ више од три године“, закључио је Перишић.