Након што је сатима покушавао, безуспешно, да наговори косовског премијера Рамуша Харадинаја да прихвати компромис како би ублажио погоршање спора „своје мале земље са Србијом“, француски председник је постао веома жесток, пишу „Новости“.
„Нисте у позицији да било шта тражите!“, рекао је Макрон, подижући глас на Харадинаја док је група других лидера са Западног Балкана гледала, навела су за „Политико“ два извора која су присуствовала сусрету у Берлину.
Макрон је ове недеље посетио немачку престоницу како би заједно са немачком канцеларком Ангелом Меркел водио самит лидера Западног Балкана, који је требало да има за циљ покретање преговора између Београда и Приштине. Фрустрирани неуспехом ЕУ да постигне договор да се ублаже тензије, Меркелова и Макрон су одлучили да ствари узму у своје руке. До тренутка када је самит завршен у раним јутарњим сатима, вероватно су пожелели да нису, преноси „Политико“.
Уместо очекиваног помака, Меркелова и Макрон су несвесно изнели дисфункционалну дипломатију Европе на јавни увид. Самит је истакао поделе не само између Косова и Србије, него и између Париза и Берлина, и између земаља-чланица ЕУ и њеног спољнополитичког апарата у Бриселу.
Тензије између балканских суседа поново су се распламсале недавно након што је Косово, које је 2008. године прогласило независност од Србије, наметнуло 100 одсто увећане таксе на српску робу као одговор на напоре Београда да блокира међународно признање Приштине. Србија је одмах јасно ставила до знања да неће више учествовати у дијалогу између две стране под покровитељством ЕУ док се ови намети не укину.
Пред састанак ове недеље ниједна страна није била спремна да се помери са својих позиција, што је навело неке дипломате да се приватно питају треба ли самит уопште да се одржи, пише овај лист.
„Велике земље често користе такве састанке, који лидерима мањих земаља нуде пожељну међународну пажњу, као подстицај за компромисе. У овом случају, учесници нису могли ни да се сложе ни око широких ’закључака‘ које су Берлин и Париз изнели у данима који су претходили самиту“, наводи „Политико“.
Самит „скренуо“ са зацртаног пута
Косовска делегација била је подељена око тога да ли да прихвати компромис. Председник Хашим Тачи је подржао неки облик договора, али тарифе спадају у надлежност Харадинаја, његовог политичког противника. Харадинај је ставио до знања да његова влада неће одбацити царине док Србија, која Косово још сматра својом покрајином, формално не призна његов суверенитет.
Током паузе, док су се чланови других делегација задржавали на једном од балкона у берлинској канцеларији, Меркелова и Макрон су одвели Харадинаја у страну. Они су га позвали да одустане од тарифа на шест месеци како би се омогућили преговори о ширем споразуму, користећи безвизна путовања за грађане Косова и Метохије који путују у шенгенску зону као „шаргарепу“ (иако је Косово испунило услове ЕУ за либерализацију визног режима, што је један од главних приоритета за малу земљу, коначно одобрење није стигло од свих држава-чланица).
Харадинај није желео да се повуче.
„Желим признање“, рекао је он, према речима присутних на састанку, али није желео да говори за „Политико“.
„Нећу да чекам“
Већина посматрача верује да би, ако се Србија икада сложи да призна Косово, оно могло доћи само на крају процеса који би понудио главну награду за Београд, као што је чланство у ЕУ.
Меркелова је разговарала с Харадинајем о важности компромиса у европској политици и стрпљењу, позивајући се на пример поновног уједињења Немачке, за који је мало ко мислио да ће икада бити могуће у годинама пре пада Берлинског зида.
„Не желим да чекам 20 година“, одговорио је Харадинај.
У једном тренутку, Макрон је повео Харадинаја у страну и са њим причао насамо. Харадинај је остао чврст, настављајући да тражи да Србија прво призна Косово.
Меркелова и Макрон, признајући да не стижу нигде, на крају су прекинули састанак. Канцеларија Ангеле Меркел објавила је заједничку француско-немачку изјаву у којој се каже да су се Србија и Косово сложили да раде „конструктивно“ на нормализацији својих односа.