Штавише, портпарол кинеског Министарства иностраних послова најоштрије је осудио недавни говор Трампа у којем је рекао да би Кина желела да буде део будућег нуклеарног споразума између САД и Русије, рекавши да нико не сме да говори било шта у њено име.
Будући да је Кина овом изјавом изнела категорички став, поставља се питање да ли је ова иницијатива на рубу опстанка или, пак, постоји нада да до нуклеарног разоружавања уопште и дође. Међутим, да би постало јасније шта у свему томе представља највећи проблем за Кину, потребно је схватити и тренутну позицију те земље у свету.
Према речима војног аналитичара Виктора Баранеца, битно је разумети да Кина има сасвим посебну војно-политичку линију и веома се пажљиво односи према било каквим преговорима који би могли да ослабе њену безбедност.
Поред тога, указује он, Кинези имају огромно неповерење према Американцима, које се базира пре свега на економским односима. И оно што је најбитније, додаје, јесте да Кина не намерава из својих руку да пусти најмоћније оружје којим располаже.
„Кина сматра да сви договори помоћу којих би остали без нуклеарног оружја могу је ставити у лош положај пред другим земљама који тим оружјем располажу. Довољно је само погледати на мапу света и схватити да се Кина граничи са многим нуклеарним земљама. Поред Русије, ту су и Индија и Пакистан. Једна велика земља попут Кине никада неће дозволити да било која друга држава у њеном комшилуку у својим рукама има нуклеарно оружје, а да га она нема“, тврди Баранец.
Такође, указује он, Кинези умеју да „броје паре“ и рационално баратају сопственим средствима за нуклеарни програм, па им је јасно и колико би их коштало ако би се нуклеарног оружја лишили.
Упитан да ли би Кина могла да уђе у преговоре под својим условима, Баранец каже да је то тешко у овом тренутку предвидети, али да треба имати у виду да су Кинези веома добри трговци, те да неће „продати“ ни један производ а да се „зарада од тог посла“ дели на три дела.
„Кина спроводи самосталну спољну политику, има озбиљну економију и самим тим неопходно јој је да у својим рукама има опасно оружје. Не искључујем да ће у догледној перспективи нуклеарне земље, под окриљем УН, покренути питање нуклеарног разоружавања, те ће затражити од Кине да то учини исто – у том случају Кина би могла да прихвати ту иницијативу, али је потребно да иста правила важе за све“, тврди.
Баранец додаје и да, штагод ми мислили, Америка је Кини непријатељ и конкурент број један, те да Кина жели достојно да се супротстави Америци, а за то јој је потребно нуклеарно оружје и поред чињенице да располаже најбројнијом војском.
Са друге стране, оцењује Баранце, када је реч о Америци, можемо да приметимо чудне ствари поготову по питању политике коју спроводи амерички председник Доналд Трамп. Прво говори да је потребно Русију лишити нуклеарног оружја, па онда Кину, а онда предлаже да се направи некакав споразум, истиче Баранец.
„То је изузетно осетљиво питање, поготову ако се узме у обзир да на свету има преко 10 нуклеарних сила, од којих неке земље то оружје имају тајно, попут Израела. Такав договор би пре свега требало да обухвати све земље са нуклеарним оружјем, онда би можда и Кина пристала на преговоре. Међутим док год Трамп то предлаже да се спроведе делимично, онда од тога нема ничег“, закључује Баранец.